Preminuo Rade Svilar: Privrednik koji je od "Apatinske pivare" napravio regionalnog diva

Osim među porodicom Svilar, tužna vest pročula se u celom regionu, jer je reč o direktoru koji je imao i viziju i dušu. Legendarni direktor "Apatinske pivare" i jedan od najuspešnijih srpskih privrednika, Rade Svilar (79), preminuo je pre nekoliko dana u Novom Sadu, posle kraće i teške bolesti.

Poštovao je radnike, poznavao im porodice, pomagao svima kojima je pomoć bila potrebna. Stoga su se njegovoj supruzi, primarijusu dr Verici Svilar, kao i sinovima Bojanu i Vladimiru, proteklih dana javljale stotine ljudi da izraze najdublje saučešće i da se još jednom zahvale na dobroti Radeta Svilara.

Teme za vas

Na čelno mesto u pivari došao je 1993. godine, kada je proizvodnja iznosila 480.000 hektolitara. Znao je da to nije maksimum.

Korak po korak, kroz deceniju uspešnog vođenja "Apatinske pivare" ova kompanija je prerasla u regionalnog lidera u proizvodnji piva i bezalkoholnih pića sa 3.030.000 hektolitara, prenele su Novosti.

Svoje menadžerske sposobnosti pokazao je tokom reprivatizacije kada je za 90% akcija kompanije koje su bile u vlasništvu radnika, Apatincima i građanima Srbije kroz otkup akcija, dokapitalizaciju fabrike i socijalne programe od belgijskog "Interbrua", stiglo 450 miliona evra.

Zahvaljujući toj privatizaciji Apatin, gradić na obali Dunava, svega dvadesetak kilometara od Sombora, zabeležio je veliki preporod.

Svilar je još neko vreme ostao u tom preduzeću u svojstvu savetnika. Kada su mu ponudili da se vrati na čelo nekadašnjeg giganta razmišljao je neko vreme, a zatim odbio ponudu i povukao se u spokoj svoje kuće na Fruškoj gori.

Pre četiri godine je u jednom intervjuu objasnio i razlog svog odlaska iz privrednog života. Smatrao je, naime, da se proizvodnja ne može voditi - mejlovima. Sa čela "Apatinske pivare" otišao je kada se našao u situaciji da mora da odgovara na 150 mejlova dnevno.

- Trebalo bi po čitav dan da se dopisujem, a ne znam šta se dešava u fabrici. Elektronska pošta služi da se izbegne odgovornost za nekakav problem. Dobar menadžer, osim što ume da upravlja, mora da zna da reši svaki problem u poslovanju. A, Pivara kojom sam rukovodio postala je broj jedan u Srbiji i imala čak 42 odsto tržišnog udela samo zahvaljujući kadrovima koje je sama proizvodila. Ljudi su bili zadovoljni i osećali lojalnost prema preduzeću. Današnjim rukovodiocima su, uglavnom, važni samo bonusi - kazao je tada Svilar.

Apatin / Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Rado se prisećao svojih početaka na čelu "Apatinske pivare". Tada, tri godine posle raspada Socijalističke Jugoslavije, zatekeo je brojne probleme. Najveći je bio u punjenju staklenih flaša. Opremu za prevazilaženje ovog problema naručio je od inopartnera, koji ju je dopremio do Skoplja, a zatim tajnim kanalima prebacio u Srbiju.

I u takvim, izuzetno teškim ekonomskim okolnostima, Svilar je insistirao na konstantnom ulaganju u razvoj.

- Od 1995. do 2003. godine, godišnje smo ulagali između 15 i 17 miliona evra sopstvenih para. Uvek smo imali superiorniju tehnologiju od konkurencije, koja nam je omogućavala da jeftinije proizvodimo i da imamo konstantan kvalitet. Korak po korak došli smo do mog rekorda: 3.030.000 hektolitara proizvodnje u 2004. godini i 150.000 hektolitara bezalkoholnih pića - kazao je Svilar u intervjuu za Novosti, ne skrivajući da mu je teško palo to što je "Apatinska pivara" izgubila lidersku ulogu u Srbiji.

Za uspešne privredne rezultate Rade Svilar je dobio mnogobrojna priznanja, ali po sosptvenom priznanju najviše mu je značilo što ga gotovo svakodnevno na ulici pozdravljaju pivari, bivši i sadašnji radnici i što mu se zahvaljuju za zlatna vremena. Apatinci su mu se zahvalili na svoj način - fudbalskom centru u tom gradu nadenuli su njegovo ime.

Primarijus dr Verica Svilar rekla je da se njen suprug godinama uspešno nosio sa dijabetesom i srčanim problemima. Pre dve nedelje preživeo je jak šlog, lečio se u Kliničkom centru Vojvodine, a kada se ispostavilo da ima virus korona, premešten je u kovid-bolnicu na Mišeluku.

(Telegraf Biznis)