Svet čeka prehrambena kriza, ekonomisti strahuju da prete socijalni nemiri

Cene hrane u svetu ponovo su porasle u januaru, predvođene poskupljenjem biljnih ulja, i blizu su najviših nivoa u poslednjih 10 godina, objavila je agencija UN-a za hranu.

FAO indeks cena korpe osnovnih prehrambenih namirnica porastao je u prvom ovogodišnjem mesecu za 1,1 posto u odnosu na revidiranu vrednost u decembru, na prosečnih 135,7 bodova.

Teme za vas

Najviše je porastao indeks koji prati cene biljnih ulja, za 4,2 posto, dosegnuvši najviši nivo otkada FAO prati podatke, zbog smanjene dostupnosti izvoza i drugih ograničenja ponude, povezanih s manjkom radne snage i nepovoljnim vremenskim prilikama.

Iza puke statistike, saglasni su stručnjaci, kriju se i potencijalno puno veći problemi, i to globalno.

Maurice Obstfeld, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju, koji je ranije bio glavni ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu, rekao je da bi povećanje cena hrane opteretilo prihode u siromašnijim zemljama, posebno u nekim delovima Latinske Amerike i Afrike, gde neki ljudi troše do 50 ili 60 posto svojih prihoda na hranu.

Rekao je da nije "veliko preterivanje" reći da se svet približava globalnoj prehrambenoj krizi i da su sporiji rast, visoka nezaposlenost i stresni budžeti vlada koje su potrošile velike količine na borbu protiv pandemije stvorili "savršenu oluju nepovoljnih okolnosti.”

"Postoji mnogo razloga za zabrinutost zbog društvenih nemira širokih razmera", dodao je.

Čak i pre pandemije, globalne cene hrane bile su u porastu jer je bolest uništila veći dio kineskog svinjskog fonda, a trgovinski rat između SAD-a i Kine rezultirao je kineskim carinama na američku poljoprivrednu robu.

Međutim, kako je pandemija počela početkom 2020. godine, svet je doživeo promene u potražnji za hranom. Zatvoreni su restorani i kafeterije, a sve je više ljudi prešlo na kuvanje i jelo kod kuće.

Foto: Shutterstock

Dve godine kasnije, globalna potražnja za hranom i dalje je snažna, ali cene goriva i troškovi dostave, zajedno s uskim grlima u lancu snabdevanja kao što su nedostatak vozača kamiona i transportnih kontejnera, i dalje povećavaju cene, rekao je Kristijan Bogmans, ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu.

Suša i loše vreme u velikim poljoprivrednim zemljama kao što su Brazil, Argentina, Sjedinjene Američke Države, Rusija i Ukrajina, pogoršali su situaciju.

Visoke cene energenata ostaju poseban izazov, rekao je Obstfeld, budući da povećavaju troškove transporta hrane, dižu cenu đubriva, što se dešava i u Srbiji, čija proizvodnja zahteva puno energije, i preusmerava žito u proizvodnju biogoriva.

I uzgajivači svinjetine suočavaju s raznim izazovima, uključujući cene kontejnera za prevoz hrane koje su u proseku 170 posto više nego pri godinu dana, otkazivanje njihovih pošiljki u poslednjem trenutku, kao i nedostatak kamiona i hladnjača.

(Telegraf Biznis)