Inspekcija i dalje proverava da li je sir u pecivu mlečni: Evo šta su pokazale kontrole u 505 pekara Srbije

Svaka peta pekara u Srbiji krši propise jer koristi lažne sireve i time dovodi potrošače u zabludu, alarmantni su podaci koje je utvrdila inspekcija. Od 1. avgusta je počela da se primenjuje Uredba kojom se zabranjuje da se proizvodi sa palminim uljem predstavljaju kao mlečni proizvodi. Postavlja se pitanje da li se u međuvremenu promenila slika, jesu li inspektori stalno na terenu, kako izgledaju provere i kakve su kazne.

Da je bilo dovoljno vremena da se svi prilagode novoj uredbi kaže za Euronews Srbija Nenad Vujović, načelnik odeljenja Poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog porekla u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Teme za vas

Nenad Vujović, načelnik odeljenja Poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog porekla u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede / Foto: Tanjug Video

On je naveo da je inspekcija kontinuirano u pekarskim objektima i da proverava da li se uredba poštuje.

Vujović je rekao da je inspekcija konstatovala da je jedan veći broj pekara koristio zamenu za sir, a nije to označavao na pravi način, pa su potrošači bili na neki način obmanuti, kao i da je odmah nakon stupanja uredbe na snagu, obavila veliki broj kontrola.

"Iz nedelje u nedelju imamo sve manji broj subjekata koji krše propise. U ovom trenutku imamo negde oko 505 pekara koje smo kontrolisali, 85 slučajeva smo utvrdili da taj broj pekara ne radi u skladu sa propisima u odnosu na uredbu. Naravno da sve to sankcionišemo. Trenutno situacija govori da su sa tih nekih polaznih i do 40 odsto nepravilnosti koje su se mogle očekivati, polako bile svedene sa 25 na 20 odsto, a je to već od 15 do 16 odsto objekata u koje mi ulazimo da utvrđujemo nepravilnost tog tipa da nije na pravi način deklarisan proizvod koji se nudi potrošačima", rekao je Vujović.

Kakve su kazne za utvrđene nepravilnosti

Osim kontrole da li se pridružavaju uredbe koja je stupila na snagu 1. avgusta, Vujović navodi da u pekarama inspektori sprovode i redovne kontrole u odnosu na higijenu i dokumentaciju.

"Nalazimo tu jedan veći broj nepravilnosti u odnosu na ovo što smo rekli, 85 odsto se odnosi na subjekte koji ne poštuju uredbu, ali broj od nekih 133 je broj subjekata koje generalno nije poštovao sve zahteve. Tu se govori o dokumentaciji, o sledljivosti, o deklarisanju u jednom malom broju slučajeva, čak i o higijeni. Znači imamo jednu široku lepezu nepravilnosti koje naravno sankcionišemo na pravi način", rekao je sagovonik Euronews Srbija.

On objašnjava da inspekcija donosi upravne mere, odnosno rešenja na licu mesta u smislu zabrane prometa i naredbe o otklanjanju određenih nepravilnosti.

Foto: Shutterstock

"Kazne konkretno u smislu nekih novčanih iznosa donose sudovi. Mi podnosimo prijave sudovima, a sudovi izriču kazne. Mogućnost presude iznosi od 300.000 do 3.000.000 (dinara), zavisi od prekršaja, zavisi na kraju krajeva da li je privredni subjekat ili je to zanatska radnja", rekao je Vujić i dodao da je inspekcija podnela 47 prijava sudovima.

"Kontrola se sprovodi na nekoliko nivoa"

Na osnovu višegodišnjih kontrola, Vujović kaže da su hleb i pecivo kvalitetni i dobri u celoj Srbiji.

"Zadovoljni smo, veoma retko imamo neku nepravilnost mikrobiološkog tipa. Nepravilnosti sankcionišemo. Imamo procedure, ali naša kontrola se svodi na nekoliko nivoa. Kontrolišemo preko samog monitoringa u prometu, tako da proverimo kakva je opšta situacija, ali i kod subjekta u zavisnosti od sezone, u zavisnosti od momenta kada mi odlučimo i napravimo plan da se prvo ulazi u rizične objekte, a tek onda ide u redovne kontrole", rekao je on.

Postojeći broj inspektora je, dodaje on, dovoljan da operativne planove ispuni na pravi način.

"Sve naše kontrole su zasnovane na proceni rizika, radimo analize, planiramo unapred i na taj način raspoređujemo resurse u one objekte gde očekujemo određene nepravilnosti. I naravno imamo svoje posebne akte gde u nekim hitnim interventnim situacijama delujemo i reagujemo", rekao je Vujović.

Potrošači bi, kaže on, trebalo da na osnovu samog izgleda objekta odluči da li će tu nešto da kupi ili ne.

Foto: Shutterstock

"Pogledate proizvode, pogledajte higijenu objekta, na kraju krajeva i prodavca. U slučaju određenih sumnjivih nepravilnosti poljoprivredna inspekcija je tu, mi primamo prijave, radimo trijažu tih prijava i u zavisnosti od hitnosti, izlazimo na teren. Svako dobija obaveštenje u odnosu na to što prijavi", objasnio je Vujović.

Provera vina i rakije u prodajnim objektima

U drugom i trećem kvartalu ove godine u kontinuitetu se sprovodila kontrola i vina i rakije.

Od 2.000 kotrola, u 176 slučajeva potvrđena je određena nepravilnost u objektima koji prodaju te proizvode.

Foto: Shutterstock/Dejan82

"Ovde govorimo o nepravilnostima tipa deklaracije, nemogućnosti dokazivanja, nema sledljivosti o kojem proizvodu se radi", rekao je on.

Inspekcija je uzimali jedan ozbiljan broj uzoraka piva, vina i jakih alkoholnih pića na proveru.

"Kad govorimo o jakim alkoholnim pićima, imali smo 40 uzoraka gde smo proveravali autentičnost samog proizvoda, govorimo o rakijama, gde smo utvrdili da u tri slučaja poreklo etanola nije iz voća koje je deklarisano na samom proizvodu. U slučaju vina i piva, svi proizvodi su bili ispravni", rekao je on.

(Telegraf Biznis/Euronews)