Uštede stotine hiljada evra: Na kotlarnice stavili katance, Bogatić ima jedinstveni sistem u regionu

Svega 25 litara vode, temperature 75 stepeni, sa geotermalnog izvora zagreva 16.000 kvadratnih metara u osam javnih ustanova u Bogatiću.

Od kada je pre tri godine pušten daljinski sistem grejanja na geotermalnu energiju u ovdašnjem vrtiću, osnovnoj i srednjoj školi, sudu, policijskoj stanici, Centru za socijalni rad i komunalnom preduzeću - stavili su katance na kotlarnice.

Teme za vas

- Više ne kupujemo ugalj i mazut, pa u budžetu za troškove grejanja ovih javnih ustanova godišnje uštedimo između 15 i 18 miliona dinara, zavisno od temperature vazduha u zimskim mesecima i broja hladnih dana - kaže Matija Milovanović, pomoćnik predsednika opštine Bogatić.

Stari sistem grejanja iz kotlarnica koristio je instalisanu toplotnu snagu od 3,3 megavata, a sada je za zagrevanje istog prostora dovoljno 2,1 megavata geotermalne energije. Čistije i zdravije grejanje, uz vidljivu uštedu postignutu zamenom klasičnih energenata, ispunilo je i najstrože ekološke standarde.

Od kada su kotlarnice i gusti dim iz dimnjaka postali prošlost, znatno je smanjeno aerozagađenje.

Toplovod u Bogatiću je prvi i jedinstven "otvoreni sistem" grejenja eksploatacijom obnovljivih izvora u regionu. Nema klasične toplane već svaki objekat koji je priključen na mrežu ima svoju podstanicu u kojoj zadržava potrebnu količinu vode i preko izmenjivača "uzima" potrebnu količinu toplotne energije.

- Pošto je izgradnjom toplovoda iskorišćena tek polovina energetske snage izvora tople vode, naš cilj je da se on proširi. Pripremili smo projekat zagrevanja geotermalnom energijom još četiri javne ustanove - Doma zdravlja, Narodne biblioteke, Kulturno-obrazovnog centra i Crkve u Bogatiću - dodaje Milovanović.

Na području opštine Bogatić ima osam izvora geotermalne vode, a sa najizdašnije bušotine, gde je temperatura vode 80 stepeni i čiji je energetski potencijal 8 megavata, moglo bi da se zagreva celo naselje. U Bogatiću razmišljaju i o ovoj investiciji, pa je lokalna samouprava preuzela istraživačka prava na ovom bunaru i sprovela neophodna ispitivanja u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda.

(Telegraf Biznis)