4 ekonomske posledice po svet zbog previranja oko Ukrajine: Šta bi moglo da se desi s cenama i kamatama?

Foto: Shutterstock

Berze su zatreperele jutros posle govora Vladimira Putina. Zbog straha od rata ili nove energetske krize, skočile su cene nafte i gasa.

Kako će se dalje odvijati situacija i koje sve posledice možemo da očekujemo, za Telegraf Biznis govori poznati ekonomista Đorđe Đukić koji je vrsni poznavalac monteranih kretanja na svetskom tržištu.

Teme za vas

Komentarišuću strmoglav pad akcija na početku trgovanja, Đukić nam kaže da tržište reaguje nervozno, što je i prirodno jer je reč o visokom stepenu rizika. Prema njegovim rečima, za kompanije i realnu privrednu aktivnost uticaj će imati inflacija koja će biti intezivnija u narednom periodu kao posledica trenutnih previranja.

Naš sagovornik kao argumente za to navodi skok cena nafte (skoro 100 dolara) i gasa (10 odsto).

"Cene energenata će zbog rastuće tenzije u Ukrajini nastaviti da ratu. Zbog toga i troškovna inflacija će biti u fokusu monteranih vlasti, mnogo više nego prethodnih dana", navodi Đukić.

Kako objašnjava iz svog ugla, ukoliko troškovna inflacija bude sve intezivnija, pritisci na rast potrošačkih cena će biti sve veći. Veruje i 6 odsto.

"Ovi faktori guraju inflaciju i stavljaju monterne vlasti u nepovoljan položaj. Do pre dva dana među članovima Odbora guvernera američkog Feda se raspravljalo o tome da li bi trebalo pribeći povećanju kamatnih stopa za 25 baznih poena, odustajući od prvobitne najave da će biti i 50. Mislim zbog toga će se intezivirati pritisci unutar sistema. Može biti i otpora guvernera, ali je evidentno da će povećanje kamatnih stopa početi mnogo ranije nego što je bilo predviđeno", kaže Đukić.

Za razliku od toga, ECB je vrlo sporo reagovala, podseća ekonomista.

"Prvo su saopštili čak da neće biti povećanja. Međutim, sada je više nego izvesno zbog trenutnih događaja, da će i oni pribeći ranije povećanju kamatnih stopa. Kada kažem ranije, mislim ove godine", navodi naš sagovornik.

Kada je reč o kontraargumentima za eventualno smanjenje inflatornih pritisaka, on ih ne vidi.

"Postoji još jedan razlog, u postpandemijskom periodu, na tržištu rada imamo s jedne strane ogroman broj radnika koji traži posao, a s druge da kompanije daju bonuse da bi zadržale one radnike koji vrede. To je ranije bilo neviđeno. Sada postoji dodatni trošak za radnu snagu, što je pritisak", kaže Đukić.

Đorđe Đukić/Foto: Nikola Tomić

Dodatno, iz ugla montetarne sfere, smanjeni su prinosi na državne hartije od vrednosti, pre svega američke.

"Reč je o cenama dugova i potencijalno novim emisijama obveznica. Čini mi se da Fed dobro trenutno kontroliše održivost tog duga, zato i vagaju s povećanjem ključne kamate", navodi on.

Nemački kancelar Olaf Šolc je ranije danas stavio "na led sertifikaciju" gasovoda namenjenog dopremanju gasa iz Rusije u Nemačku, nakon što je Moskva zvanično priznala dva nezavisnost dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. februara priznao suverenitet DNR i LNR, i potpisao sa njihovim čelnicima sporazume o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.

U međuvremenu, Velika Britanija je uvela sankcije za pet ruskih banaka i tri bogataša.  

A Dmitrij Medvedev je najavio da bi zbog odustajanja od Severenog toga, Evropljani mogli da plaćaju gas po ceni od 2.000 dolara. 

(Telegraf Biznis)