Drage žene, i neuspeh je deo uspeha: Ponovo slavimo 8. mart, a da li je ovoga puta nešto drugačije?

Foto: Shutterstock

Osmog marta obeležavamo Međunarodni dan žena, ali je vrlo važno da o lepšem polu (zapravo, o oba pola) mislimo svaki dan.

Ali, zašto se naglašava važnost brige o statusu žena danas, kako u poslu, tako i u domenu porodice? Zato što su one i dalje u nezavidnijem položaju u odnosu na muškarce.

Teme za vas

To nije lični stav ili mišljenje jedne udružene grupe, ili više njih, već o tome govore i razne statistike: najpre one koje se bave razlikama u plati, obimu posla, društvenim kontekstom, nasiljem, itd.

Sada ponovo, ovo je doba godine kada preispitujemo stavove, odluke, socijalno-ekonomske postavke, premda se 2022. umnogome razlikuje od prethodnih godina jer je, osim kovidom-19 (koji traje pune dve godine), dodatno opterećena i rusko-ukrajinskim sukobom.

Društveno-zdravstevno-ekonomska kriza uvukla se u sve pore planete, a "na udaru" su, između ostalog, zaposlene majke, samohrane majke, siromašni...

Ovo je i period u godini kada magazini ženama posvećuju čitave edicije, a korporacije održavaju događaje koji su fokusirani upravo na lepši pol. Damama to prija i imponuje, ali pažnja "dotiče" samo one odabrane. Mnoge su i dalje na margini društva i egzistencije.

S druge strane, čak i one uspešne, visoko plaćene, pozicionirane i edukovane žene - suočavaju se sa izazovima. Muške kolege neretko dobiju "bolje projekte" i prilike, više novca za istu vrstu i količinu posla... Sve to se dešava ako govorimo iz ugla ekonomije. Mada, nije sve tako crno.

Žene su tokom godina vidno uznapredovale, sticale bogatstvo, uspele da se izbore za dobar status. Podsećamo vas i da se na čelu Evropske centralne banke (ECB) nalazi jedna žena, tzv. "čelična lejdi", odnosno Kristin Lagard.

Ipak, njen poslovni put nije bio "posut ružama", o čemu je i govorila otvoreno.

Kristin Lagard / Foto: Tanjug/AP/Markus Sćreiber, File

Prvi Dan žena obeležen je 8. marta 1909. godine u SAD

Iza ovog datuma krije se potreba za ekonomskom, političkom i socijalnom ravnopravnošću žena, u poređenju s muškim polom. Gde smo sada u odnosu na davnu 1909, kada je ideju o "praznovanju" žena i ženskih prava u delo sprovela nemačka političarka Klara Cetkin.

Tu temu imali smo i kroz kolumniste Telegraf Biznisa.

Više od jednog veka kasnije, svet i dalje nije uspostavio jednaka, demokratska prava za oba pola, barem u praksi. Iz ugla biznisa, ženama "pripadaju" slabije plaćene profesije. Stoga, kako pojedinci i preduzeća mogu dalje podržati žene?

Bez obzira gde se nalaze preduzetnice i kojim poslom se bave, može im biti izazovno da uđu u svet biznisa. Ali, ono na čemu se sve češće insistira jeste mentorstvo. Vrlo je važno da žene imaju, ne samo podršku porodice i okoline, na putu ka ostvarenju karijernih ciljeva - već i pomoć stručnjaka.

Vođenje kroz proces pokretanja biznisa i kroz samo poslovanje kasnije, pomoći će vam da izbegnete "početničke" greške koje, možda, nisu fatalne, ali vas mogu demoralisati i odvratiti od ideje da budete "sam svoj gazda". Ako vam to, pak, nije cilj, svakako je važna profesionalna i psihološka podrška.

Pandemija je s poslovnog aspekta delovala na više načina, a pre svega u smislu da su milioni počeli da rade od kuće i da su mnoge žene bile prinuđene da daju otkaz, kako bi brinule o deci, jer škole i vrtići nisu radili. Posledice toga osećaju se i danas.

- Žene u Srbiji provode duplo više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice. Кada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zarađivale 546 evra - izjavila je Zorana Mihajlović, tokom 2020, u jeku korona krize.

Foto: Freepik

Ne oklevajte da pitate za pomoć

Ovo je greška koju čine mnoge žene - ustručavaju se. Po difoltu misle da su muške kolege sposobnije i da su u prednosti. Onda kreće povlačenje, "biranje" između posla i porodice i tome slično.

Da bi se ovo zaobišlo, jedna stvar koju uspešni pojedinci i korporacije mogu da urade je da preuzmu inicijativu i ponude ove usluge javnosti. To je nešto što Goldman Sachs radi sa svojim programom "10.000 žena" i što se pokazalo kao uspešno.

Šema poslovnog obrazovanja sa besplatnim pristupom na mreži je dizajnirana da zadovolji potrebe žena preduzetnica u privredama u razvoju. Iako je podrška i muškaraca i žena dragocena, ponekad je korisnije savete čuti direktno od žena, koje se mogu više povezati sa ženskom publikom.

Uspešne poslovne žene mogu ponuditi svoje vreme mladim preduzetnicama, dok korporacije mogu da organizuju događaje na kojima publika može da čuje konkretne informacije, direktno od liderki.

"Moramo da prihvatimo da nećemo uvek donositi ispravne odluke, da ćemo ponekad carski zez*uti - da bismo razumeli da neuspeh nije suprotnost uspehu, on je deo uspeha" rekla je - Arijana Hafington, poznata kolumnistkinja, autorka mnogobrojnih knjiga i jedna od najmoćnijih žena u svetu medija.

Gde su ekonomska prava?

O tome je važno javno govoriti ne samo danas, jer i izveštaj Svetske Banke pokazuje da oko  2,4 milijarde žena u svetu u životnom periodu kada su radno sposobne - nema iste ekonomske mogućnosti kao muškarci.

Pritom, 178 zemalja održava pravne prepreke koje sprečavaju potpuno ekonomsko učešće žena. U izveštaju se navodi da se u 86 zemalja žene suočavaju sa nekim oblikom ograničenja vezanih za rad, a 95 zemalja ne garantuje jednaku zaradu za isti rad.

Region Evrope i Centralne Azije u kome je i Srbija je prema ovom izveštaju, drugi po redu region sa najvišom ocenom a ocena za njega je i povećana u odnosu na prethodnu godinu.

Od 39 ekonomija sa ocenama iznad 90, sedam je u ovom regionu, a među njima je i Srbija sa ocenom 93,8.

Globalno, žene i dalje imaju samo tri četvrtine zakonskih prava koja su data muškarcima, stoji u ovom dokumentu ali se ukazuje i da uprkos tome što je globalna pandemija nesrazmerno uticala na živote i sredstva za život žena, 23 zemlje su lane reformisale svoje zakone da bi preduzele neophodne korake ka unapređenju ekonomskog uključivanja žena.

(Telegraf Biznis)