• 19

4 načina na koji Kina tiho zagorčava život Rusiji

Kina se polako distancira od ruske ekonomije pogođene sankcijama

  • 19
Rusija, Kina

Foto: Shutterstock

Dve države su prošlog meseca proglasile da njihovo prijateljstvo "nema granica". To je bilo pre nego što je Rusija započela svoj rat u Ukrajini.

Sada, kada je ruska ekonomija pogođena sankcijama iz celog sveta, sve je više dokaza da su spremnost i sposobnost Kine da pomogne svom severnom susedu možda ograničene. Peking je odbio da osudi ruski napad na Ukrajinu, ali želi da izbegne uticaj sankcija koje je više puta osuđivao kao neefikasan način za rešavanje krize.

Kina nije strana u krizi i ne želi da sankcije utiču na Kinu“, rekao je ministar spoljnih poslova Vang Ji tokom telefonskog razgovora sa svojim španskim kolegom.

Peking je takođe u sredu dao punu podršku komentarima koje je ranije ove nedelje dao kineski ambasador u Ukrajini.

"Kina nikada neće napasti Ukrajinu. Mi ćemo pomoći, posebno ekonomski", rekao je Fan Sjanrong u saopštenju za javnost.

Strahovanje da bi kineske kompanije mogle da se suoče sa američkim sankcijama zbog veza sa Rusijom doprinele su epskoj rasprodaji kineskih akcija poslednjih dana. Taj pad je preokrenut kada je Peking obećao da će sprovoditi politiku kako bi podstakao svoju posrnulu ekonomiju i održao stabilna finansijska tržišta.

Američki zvaničnici rekli su da imaju informacije koje sugerišu da je Kina izrazila izvesnu otvorenost da Rusiji pruži traženu vojnu i finansijsku pomoć. Kina je to odbacila kao „dezinformaciju“.

Analitičari kažu da Kina pokušava da uspostavi "delikatan balans" između retoričke podrške Rusiji, ali bez daljeg antagoniziranja Sjedinjenih Država.

Peking i Moskva dele strateški interes u suprotstavljanju Zapadu. Međutim, kineske banke ne mogu sebi da priušte da izgube pristup američkim dolarima, a mnoge kineske industrije ne mogu sebi priuštiti da budu lišene američke tehnologije.

Dok je Kina ruski trgovinski partner broj 1, Peking ima druge prioritete. Trgovina između dve zemlje činila je samo 2% ukupnog trgovinskog obima Kine. Evo nekih mera koje je Peking preduzeo u poslednjih nekoliko nedelja kako bi se distancirao od izolovane ruske ekonomije.

Gledati kako rublja pada

Kineska valuta, juan, ne trguje se potpuno slobodno, već se kreće unutar opsega koje su odredili zvaničnici Narodne banke Kine (PBOC). Prošle nedelje su udvostručili opseg trgovanja rubljama, što je omogućilo da ruska valuta brže pada.

Rublja je već izgubila više od 20 odsto vrednosti i u odnosu na dolar i u odnosu na evro od početka rata u Ukrajini. Dopuštajući da ruska valuta padne u odnosu na juan, Peking ne čini uslugu Moskvi.

Rusi će morati da plaćaju više u rubljama za kineski uvoz poput pametnih telefona i automobila. Kineski brendovi telefona kao što su Šaomi i Huavej su veoma popularni u Rusiji i takmičili su se sa Eplom i Samsungom za liderstvo na tržištu pre rata.

Kineski proizvođači automobila zauzimaju 7% ruskog tržišta, a prodali su više od 115.000 vozila prošle godine. Grejt Vol motor je prestao da isporučuje nove automobile dilerima u Rusiji zbog fluktuacija kursa.

Proširenje trgovinskog opsega omogućilo bi juanu da održi korak sa divljim oscilacijama rublje, tako da kineske kompanije mogu „bolje da shvate veličinu ili trend budućih fluktuacija deviznog kursa i smanje devizne rizike korišćenjem metoda zaštite, kao što su derivati“, navodi se u saopštenju.

Trenutno se oko 25 milijardi dolara trgovine Kine i Rusije odvija u juanima, prenose kineski državni mediji.

Sedeći na rezervama

Najznačajnija pomoć koju Kina može da ponudi Rusiji jeste više od 90 milijardi dolara vrednih rezervi koje Moskva drži u juanima, napisala je Alisija Garsija Erero, glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u Natiksisu.

Sankcije su zamrznule oko 315 milijardi dolara ruskih rezervi, ili otprilike polovinu ukupnih, pošto su zapadne zemlje zabranile poslovanje sa ruskom centralnom bankom.

Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je ove nedelje da zemlja želi da koristi rezerve u juanima nakon što je Moskvi blokiran pristup američkim dolarima i evrima, prenose ruski državni mediji.

Ako bi Kina dozvolila Moskvi da konvertuje svoje rezerve u juanima u američke dolare ili evre, „to bi očigledno pomoglo u trenutnom ćorsokaku Rusije“, primetio je Garsija-Erero. Međutim, „reputacioni rizik od potencijalnog kršenja zapadnih sankcija bio bi ogroman korak za PBOC i zbog toga je malo verovatan“, rekla je ona.

„Dugoročni dobici približavanja Rusiji možda neće odgovarati uticaju zapadnih investitora koji iznenada gube interesovanje za Kinu“, dodala je ona.

Igre oko delova za avione

Sankcije koje su uvele Sjedinjene Države i Evropska unija znače da dva najveća svetska proizvođača aviona, Boing i Erbas, više nisu u mogućnosti da isporučuju rezervne delove niti da pružaju podršku u održavanju ruskih avio-kompanija. Isto važi i za proizvođače mlaznih motora.

Turska vs Kina, cena transporta robe, Biznis

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

 

To znači da bi ruske avio-kompanije mogle da ostanu bez delova u roku od nekoliko nedelja ili da lete avionima bez zamene opreme onoliko često koliko je preporučeno za bezbedno delovanje.

Ranije ovog meseca, visoki ruski zvaničnik je rekao da je Kina odbila da pošalje delove aviona Rusiji jer Moskva traži alternativne zalihe.

Kina i Rusija su 2017. osnovale zajedničko preduzeće za civilnu avijaciju za izgradnju novog dugolinijskog, širokotrupnog putničkog aviona, nastojeći da parira duopolu Boinga i Erbasa.

Proizvodnja CR929 je počela, ali su neslaganja oko dobavljača izazvala kašnjenja. Prvobitno se očekivalo da će avion biti ponuđen kupcima 2024. godine. Ali Rusija je odložila vremenski okvir za 2028. do 2029. godine.

Zamrzavanje investicija u infrastrukturu

Svetska banka je zaustavila sve svoje programe u Rusiji i Belorusiji nakon invazije na Ukrajinu. Od 2014. nije odobrila nikakve nove kredite ili investicije Rusiji, a Belorusiji od 2020.

Možda još više iznenađuje odluka Azijske banke za infrastrukturne investicije sa sedištem u Pekingu da učini isto. U saopštenju ranije ovog meseca navodi se da obustavlja sve svoje aktivnosti u vezi sa Rusijom i Belorusijom „kako se odvija rat u Ukrajini“. Taj potez je bio "u najboljem interesu" banke, dodaje se.

Frustrirana relativnim nedostatkom uticaja u Svetskoj banci (sa sedištem u Vašingtonu, DC) i Azijskoj razvojnoj banci (gde je Japan glavna sila), Kina je pokrenula AIIB 2016. Osim što je domaćin sedišta, Kina obezbeđuje predsednika banke i ima 26,5% glasova. Indija i Rusija imaju 7,6% i 6% respektivno.

Odluka AIIB-a da obustavi aktivnosti u Rusiji znači da je odobreno ili predloženo kreditiranje u iznosu od 1,1 milijarde dolara za poboljšanje putne i železničke mreže u zemlji sada na čekanju.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mladic

    Kinezima je bolje da pomognu Ruse jer ce i oni doci na red nece se kauboji zaustaviti samo na Rusiji

    86
    13

    Podelite komentar

  • Eto

    Opet američke laži

    71
    8

    Podelite komentar

  • Aleksandar

    Kina i Rusija su velike sile koje zbog agresivne Amerike moraju da sarađuju. Za sada im ta saradnja ide odlično.

    45
    12

    Podelite komentar