Šta Putinova odluka znači za Rusiju i svetsku ekonomiju? Profesor Grubišić o plaćanju gasa u rubljama

Poslednjih nekoliko nedelja svedoci smo "igre mačke i miša", nakon što je ruski napad na Ukrajinu pokrenuo niz restriktivnih, nesvakidašnjih mera.

Samo što još uvek nije lako oceniti ko je "miš", a ko "mačka", jer se odnosi snaga smenjuju - čini se iz dana u dan. Tu, pritom, mislimo na posledice rata, na ono što je usledilo nakon napada Rusije.

Teme za vas

Evropa, Amerika i Rusija ostaju ključni igrači, ali igra postaje sve sumanutija. Sa tim je saglasan i ugledni prof. dr Zoran Grubišić, ekonomski stručnjak, koji je za Telegraf Biznis podelio svoje viđenje situacije.

Nakon pompezne vesti da je ruski predsednik, Vladimir Putin, doneo novu odluku koja će uticati na evropske zemlje - zavisne od gasa, pitamo profesora Grubišića kakav značaj ta odluka ima za Rusiju, i kako će se odraziti na stabilne valute i svet.

Podsećamo i na Putinovu izjavu:

"Doneta je odluka da se plaćanja za isporuku gasa Evropi što pre konvertuju u rublje".

To bi značilo da zemlje koje uvoze ruski gas, moraju prvo da konvertuju novac iz svoje nacionalne valute (npr. evro) u rublje, a onda da ga plate ruskim novčanicama. Još jednom podsećamo da SAD ne uvoze ruski gas, ali je tema dosta kompleksnija, te bi se mogla odraziti i na dolar.

Istovremeno, nemački kancelar Šolc je rekao da Nemačka neće bojkotovati ruske energente, iako je ta zemlja Rusiji uvela razne druge rigorozne sankcije. Inače, ruski ministar finansija, Anton Siluanov, kazao je 10. marta da će Rusija strana dugovanja otplatiti u rubljama.

- Rusija će otplaćivati spoljne dugove u rubljama, a onda će moći da ih konvertuje u devize kada se ruske devizne rezerve i rezerve zlata odmrznu - precizirao je.

Foto: Shutterstock

Ali, da se vratimo na aktuelnu temu.

- Vrlo je bitno razlikovati situaciju kada Rusija tera zemlje da kupe rublje da bi platile gas, od situacije kada zemlje plaćaju u devizama. Pazite, ono što je ranije doneto jeste da svi devizni prihodi, koje ostvare ruske kompanije, moraju odmah biti konvertovani u rublje u procentu od 80%. To se i ranije koristilo kao jedna od mera zaštite deviznog kursa. To je borba za očuvanje valute. Ali to je jedna stvar... - priča naš sagovornik.

Dakle, do sada je bila praksa da se strane devize automatski konvertuju u ruski novac. "Ali ovo što se dešava je neverovatno, ako oni zaista teraju strane kompanije da sada plaćaju u rubljama", dodaje.

Da li će im gas biti skuplji u tom slučaju?

- Oni će konvertovati jer nemaju rublje, ali ne znači da će plaćati skuplji gas. Samo će po aktuelnom kursu, koji je danas, da konvertuju novac u rublje; nisu oni u valutnoj klauzuli.

Ovu Putinovu odluku prof. dr Zoran Grubišić opisuje kao "netržišnu", kao nešto što se nije radilo pre. Navodi da je odluka usmerena na to da stabilizuje rublju.

Foto: Shutterstock

- I ta odluka, koliko vidim na prvu loptu, radi posao. Povećaće tražnju za rubljama, i to je dobro za ruski novac. To jest, povećaće se ponuda deviza, a to znači da će delovati stabilizaciono za rublju. Videćemo kako će ko odreagovati u ovom ludilu, ali evropske kompanije nemaju izbora.

Sagovornik Telegraf Biznisa dalje objašnjava da kompanije i evropske zemlje mogu srednjoročno da razmišljaju, da smanje zavisnost od ruskog gasa, ali da u ovom trenutku o tome nema priče. "To im je pozicija, što bi se reklo", dodaje profesor.

- Ovo nema veze s evrom i dolarom, već samo sa rubljom. Ima veze sa onima koji plaćaju, i sa odnosom rublje prema dolaru i evru. Ideja je da se pojača rublja, a onda kada se pojača prema evru, pojačaće se i prema dolaru. Zašto? Zato što se te valute formiraju na međunarodnim tržištima i samo se preuzima ovaj deo - ističe Zoran Grubišić i napominje još jednu, vrlo bitnu stvar:

"Ideja Rusije je da ima veću snabdevenost devizama. Njima je bitno da ne troše devizne rezerve, jer oni sada imaju pritisak da im ne padaju. Mi sad gledamo jedno ludilo. Ko zna u kom pravcu će se sve odvijati. Mene sve ovo podseća na izjavu Duška Vujoševića koji je jednom prilikom rekao: "U nenormalnoj situaciji, potpuno su očekivane nenormalne reakcije". Ovo je sada to, a mi se trudimo da analiziramo...".

Inače, aktuelna vest je i da je Evropska komisija predložila zakone po kojima bi zemlje članice trebalo da osuguraju zalihe gasa za slučaj nestašica i potresa na tržištima i to do 80 procenata kapaciteta podzemnih skladišta do 1. novembra ove godine i 90 procenata od svakog 1. oktobra narednih godina.

Takođe, Nemačka razmatra da obustavi planirano gašenje elektrana na ugalj, u okviru paketa mera za smanjenje oslanjanja na ruske energente i ublažavanje tereta visokih cena energije, pokazuje nacrt dokumenta u koji je uvid imao Rojters.

(Telegraf Biznis)