Valter i Gomeks su se prodali na drugačiji način: 5 velikih igrača gleda naše firme, kako da ih iskoristimo?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Privatni fondovi i njihov značaj konačno i u Srbiji dobijaju svoje mesto pod suncem, a nekoliko uspešnih priča koje su iza nas svedoče o tome koliko je ovaj oblik finansiranja važan i poželjan.

Pa gde su oni u Srbiji, kako do njih da dođemo i da li se konačno oni prepoznaju?

"Nekoliko ključnih stvari su se dogodile koje su doprinele da se konačno prepozna značaj privatnih fondova. Covid i kriza u Ukrajini su podsetili osnivače MSP u Srbiji i celoj regiji da postoje rizici na koje oni ne mogu da utiču, a koji mogu dovesti do značajnih posledica po poslovanje njihovih firmi. Imajući u vidu da je daleko najveći deo ličnog bogatstva osnivača MSP u Srbiji upravo u njihovim kompanijama (a u velikom broju slučajeva njihova kompanija je sve što imaju), podela rizika sa privatnim fondovima se nameće kao dobro rešenje. U saradnji sa privatnim fondovima osnivači i dalje mogu ostati uključeni u posao kreirajući dodatnu vrednost kompanije pre prodaje strateškom partneru koji obično insistira na akviziciji 100% vlasništva nad kompanijom. Na kraju, veliki broj osnivača se približava sedmoj deceniji svog života, pa saradnja sa privatnim fondovima značajno doprinosi povećanju šansi da kompanija ostane na tržištu i nakon što se osnivač povuče iz poslovanja", kaže Vladimir Pavlovic direkoro PhD, CFA zaTelegraf Biznis.

Teme za vas

Pavlović inače više od decenije pomaže malim i srednjim preduzećima i inovativnim kompanijama da dođu do izvora finansiranja.

Sa druge strane, kaže naš sagovornik, po prvi put se stvorila kritična masa na strani tražnje, tako da za MSP u Srbiji postoji interes od preko 5 privatnih fondova koji upravljaju sa više od 500 miliona evra imovine.

Nedavno, kompanija Gomex je prošla sličan način finansiranja. Deo kapitala kompanije Gomex kupio je privatni fond CEECAT.

Takođe, i fond Integral Ventures Partners napravio investiciju u lanac ćevabdžinica Walter.

Jos jedan primer uspešne saradnje domaćih preduzeća i privatnih fondova jeste firma Patent Co, gde je privatni fond Abris Capital napravio investiciju u 2015. godini, a nakon 6 godina prodao svoje vlasništvo strateškom partneru.

U međuvremenu, kompanija je značajno uvećala svoje prihode dok je prosečan rast EBITDA-e bio 20% godišnje, priča naš sagovornik.

Prednosti privatnog fonda

Osnovna prednost saradnje sa privatnim fondovima se ogleda u diversifikaciji rizika za osnivača kompanije.

"Ma koliko je neka firma uspešna, uvek se može dogoditi nešto neplanirano i kompanija može završiti u problemima. Sa druge strane, privatni fondovi obezbeđuju kapital koji je neophodan za brz razvoj kompanije jer za nove investicije banke žele da obezbede samo deo sredstava. Na kaju, a možda najvažnije, uvođenjem institucionalnog partnera u kompaniju značajno se unapređuje upravljanje", kaže Pavlović.

Foto: Shutterstock

Na globalnom nivou u privatne fondove uglavnom investiraju bogati pojedinci i institucionalni investitori kao što su osiguranja, penzioni fondovi, banke, itd. U zemljama u okruženju glavni investitori su međunarodne finansijske institucije (EIF, EBRD, IFC, itd) uz nešto manje investicije lokalnih partnera kao što su penzioni fondovi, bogati pojedinci, itd.

A ima li ih u Srbiji? 

"Nažalost, u Srbiji za sada ne postoji ni jedan privatni fond koji je osnovan u skladu sa domaćom regulativom, iako za to postoje poreski podsticaji i adekvatan zakonski okvir. Jedan od glavnih razloga za to jeste činjenica da lokalnim institucionalnim investitorima (osiguranja, banke, penzioni fondovi) nije dozvoljeno investiranje u privatne fondove. Međutim, vrlo je važno što postoji inicijativa od strane tima Western Balkan Private Equity Fund-a za osnivanje privatnog fonda u nekoj stranoj jurisdikciji, ali koji će biti uglavnom fokusiran na investicije u Srbiji i regionu", kaže nam on.

Kada je reč o visini investicije, odnosno vrednosti, Pavlović napominje da globalni privatni fondovi mogu investirati stotine miliona evra, a neki čak i milijarde.

"Privatni fondovi koji postoje u našem regionu običnu investiraju između 5 i 10 miliona evra u pojedinačnu transakciju. Za to su im potrebni partneri, tj kompanije koje obično imaju preko 10 miliona evra prihoda i preko 1 milion evra poslovne dobiti u većane za amortizaciju (EBITDA). Međutim, važno je istaći da nakon što privatni fond napravi neku inicijalnu investiciju, ta kompanija obično ima za cilj da napravi integraciju određenog sektora u celom regionu, tako da investicije koje slede mogu biti i u MSP koja imaju manje prihode i poslovnu dobit", ističe.

Koga ti fondovi "vole"

Privatni fondovi investiraju u kompanije koje imaju proizvode sa značajnom dodatom vrednosti, a uglavnom izbegavaju MSP koje imaju proizvode sa malom maržom i velikim obrtom jer su u tim poslovima rizici veći, objašnjava nam Pavlović.

Takođe, privatnim fondovima je bitno poslovanje i profit, a izbegavaju kompanije koje imaju značajnu imovinu koja se ne koristi u potpunosti.

"U ovim slučajevima, čest je primer da se pre transakcija imovina izdvaja u posebnu kompaniju koja ostaje u vlasništvu osnivača, a koja se iznajmljuje od strane operativne kompanije u koju fond investira. Što se tiče samih industrija, vrlo su interesantne usluge, zdravstvo, IT sektor, pametna poljoprivreda, proizvodnja i prerada na bazi savremene tehnologije, kao i sve ono za šta postoji određena niša u kojoj neko MSP ima svoju značajnu konkurentsku prednost", kaže nam Pavlović.

(Telegraf Biznis)