Koliko bi Nemce koštao embargo na ruski gas? "Iznenadni prekid bi razorio celu ekonomiju"

Neposredna zabrana EU na uvoz ruskog gasa koštala bi Nemačku 180 milijardi evra izgubljene proizvodnje ove godine, upozorila je moćna centralna banka te zemlje.

Bundesbanka je u svom najnovijem mesečnom biltenu, objavljenom u petak, navela da bi embargo na ruski gas umanjio bruto domaći proizvod za 5 odsto u 2022. godini, što je izazvalo porast cena energije i jednu od najdubljih recesija tokom poslednjih decenija.

Teme za vas

Procena centralne banke je daleko sumornija od procene akademskih ekonomista i verovatno će nastupiti žestoka debata o tome kolika je ekonomska moć evrozone, bez ruskog gasa.

Ukrajinska vlada, kreatori evropske politike i akademici tvrde da je prodaja gasa, nafte i uglja zapadu stabilizovala rusku ekonomiju i pomogla u finansiranju ratne mašinerije predsednika Vladimira Putina. EU će, stoga, zabraniti uvoz ruskog uglja od avgusta, ali će se isporuke gasa nastaviti.

Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe rekao da se o gasu još uvek na razgovora.

Prošlog meseca, grupa od devet univerzitetskih ekonomista nazvala je posledice potpunog energetskog embarga "savladivim", rekavši da bi to umanjilo nemački BDP za samo 0,3 do 3 procenta. Međutim, rukovodioci industrije upozorili su da će uticaj biti ozbiljniji.

Foto: Shutterstock, Pixabay

Izvršni direktor BASF-a, Martin Brudermiler, rekao je da bi iznenadni prekid isporuka ruskog gasa mogao da uništi "celu nemačku ekonomiju" i da izazove najgoru ekonomsku krizu od 1945. godine.

Političari su takođe odbacili tvrdnje da bi ekonomski udar bio mali, a nemački kancelar Olaf Šolc je ocenio da su procene "pogrešne" i "neodgovorne". Ministar ekonomije Robert Habek kaže da će se "Nemačka odviknuti od ruskog gasa do 2024.".

Na sastancima MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, u četvrtak, američka ministarka finansija, Dženet Jelen, pozvala je EU da bude "pažljiva" u pogledu zabrane uvoza ruske energije, upozoravajući da bi takav potez mogao naneti štetu globalnoj ekonomiji.

Pre rata u Ukrajini, Rusija je činila 55 odsto ukupnog nemačkog uvoza gasa, prema podacima nemačke vlade. Više od trećine tog gasa troši proizvodni sektor. U hemijskoj industriji, gas je potreban ne samo za proizvodnju električne i toplotne energije, već i za proizvodnju hemikalija dobijenih od ugljovodonika.  Nemačka vlada je prošlog meseca preduzela prve formalne korake ka racionalizaciji gasa.

(Telegraf Biznis)