• 0

Folksvagen pod istragom: Optužen za zapošljavanje u nehumanim uslovima

Mogu li žrtve modernog ropstva u Brazilu da se nadaju odšteti?

  • 0
Volkswagen Golf GTE plug-in hybrid

Foto: PONTUS LUNDAHL / AFP / Profimedia

Pravosuđe vodi istragu protiv Folksvagena. Navodi se da je proizvođač automobila sedamdesetih zapošljavao radnike, na određeno vreme, u nehumanim uslovima.

- Folksvagenova ekspozitura u Brazilu odgovorna je za ozbiljna kršenja ljudskih prava i gnusne zločine - kaže tužilac Rafael Garsija za nemački javni servis ARD, i dodaje: "Uvereni smo da će Folksvagen prepoznati svoju odgovornost i da će se postići nagodba kako bi tadašnji radnici bili obeštećeni".

Tužilac Garsija koordinira istrage o modernom ropstvu širom Brazila. On je za 14. jun prvi put pozvao predstavnike Folksvagena (VW) u Braziliju, jer postoji mogućnost vansudskog sporazuma o odšteti, piše DW.

Goveđi biftek "made by VW"

Istrage sežu do vremena brazilske vojne diktature (1964-1985). Na poziv nekoliko generala, Folksvagen je 1973. kupio 140.000 hektara zemlje u regionu Amazona. Farma "Fazenda Vale do Rio Cristalino", poznata kao "Fazenda Volkswagen", u gradu Santana du Araguja u državi saveznoj Para, trebalo je da otvori novo dodatno poslovno područje za taj globalni koncern.

Automobilski koncern koji uzgaja stoku usred džungle? Ono što danas zvuči kao avanturistički projekat, tada je bio deo nacionalne razvojne strategije. Folksvagen bi je trebalo da doprinese razvoju brazilske prašume, ali ne samo da zarađuje na njoj, već i da sledi moto vojske: "Koristite sopstvene resurse umesto da ih se odričete".

Za Folksvagenovu stočnu farmu morali su da se raskrče veliki delovi prašume, a za to je tadašnja uprava farme angažovala posrednika, koji je u udaljenim selima regiona regrutovao radnike na privremeno vreme i prevozio ih na farmu.

Amazonija, krčenje šume

Amazonija, krčenje šume / Foto: Tanjug/AP

No, umesto obećanog unosnog posla, ti radnici su se suočili sa eksploatacijom i dužničkim ropstvom.

- Na farmi ste mogli da kupite samo hranu po apsurdno visokim cenama - priseća se bivši radnik Hoze Pereira. "Kad smo raščistili prvih sto hektara, imali smo velike dugove kod posrednika za zapošljavanje. Rekao je: Hoćete da idete? Ne! Sad morate da odrade svoje dugove".

Pereira i njegove kolege ključni su svedoci u istrazi brazilskog javnog tužioca protiv Folksvagena. Oni pričaju o vezivanju nakon pokušaja bekstva, o radu sa uperenim oružjem, pa čak i o smrtnim slučajevima. "Ako bi neko pokušao da pobegne, psi čuvari bi bili pušteni i pucali bi na njega", kaže Pereira i dodaje: "Prebijali su one koji su bežali. Na ulici, u kolibama… Svi su to videli".

Sveštenik zabeležio zlostavljanje

Temelj istrage je dokumentacija sveštenika i profesora Rikarda Rezendea. U to vreme on bio angažovan za poljoprivredne radnike u regionu Amazona. A to mu redovno donosilo pretnje smrću. Rezende je zabeležio nekoliko stotina slučajeva – ali ništa se nije dogodilo više od 40 godina.

Kada se 2020. Folksvagen suočio sa svojom istorijskom odgovornošću za kršenje ljudskih prava tokom brazilske vojne diktature (1964-1985) i isplatio odštetu žrtvama, Rezende je ugledao novu priliku. Sav svoj materijal predao je brazilskom javnom tužiocu, koji je zatim pokrenuo istragu. On je 22. maja proglašen počasnim građaninom od strane gradskog parlamenta u Riju – zbog svoje borbe protiv modernog ropstva. Taj sveštenik koji tu temu predaje na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru (UFRJ), danas je poznat u čitavom Brazilu.

Moderno ropstvo još uvek postoji

Gotovo 40 godina nakon završetka vojne diktature, "Pastoralna zemaljska komisija" (CPT), koja je povezana s Katoličkom crkvom, još uvek se bori protiv robovskih radnih uslova u Brazilu. "Robovski rad u prilagođenim formama postoji u svim brazilskim državama", navodi se u saopštenju CPT. "Od 1995. više od 58.000 ljudi oslobođeno je robovskih radnih odnosa".

Za bivšeg upravnika farme Fridriha Brigera, tvrdnje o modernom ropstvu na farmi Folksvagena su "potpuna glupost". On je u razgovoru za ARD rekao: "To je besmisleno. Kao da danas nema ništa važnije od stalnog tzv. poboljšavanja prošlosti".

Agronom iz Švajcarske počeo je da se bavi uzgojem goveda 1974. godine i bio je upravnik farme više od dvanaest godina. Folksvagen je 1986. prodao farmu, jer posao više nije bio isplativ, a Briger se vratio u Švajcarsku nakon 40 godina provedenih u Brazilu.

Video: Radnici Fijata: Čekamo socijalni program, nema otkaza

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari