• 1

Kriza i Evropa: Nemačka uključila alarmno zvono, ova 3 dešavanja "drmaju" kontinent

Najveća ekonomska sila je na saveznom nivou uvela obavezu da se skladišta gasa popune 80% do oktobra i do 90% do novembra

  • 1
kriza u evropi

Foto: Shutterstock

Možda se ovih dana ponajviše priča o protestima u avio-industriji, budući da i ugledni Gardijan piše kako će jul biti obeležen pobunama radnika širom Evrope, ali to nije jedino što potresa Stari kontinent.

Dok letačko osoblje pregovara o boljim uslovima rada i zaradama, a usred manjka radne snage, evropske ekonomije bivaju sve manje otporne na krizne momente: svet se još nije oporavio od kovida-19, a već je stigao novi udarac - ruska invazija na Ukrajinu, praćena energetskom, prehrambenom i, uopšteno, ekonomskom krizom.

Suma sumarum, početkom ove radne nedelje najviše se polemiše o 3 stvari:

1. Austrijanci smatraju da paket koji je vlada te zemlje usvojila sa ciljem da rastereti građane - nije dovoljan. Usvojen je paket mera u ukupnoj vrednosti od 28 milijardi evra, koji predviđa finansijsku pomoć građanima, međutim, istraživanje javnog mnjenja instituta "Lacarsfeld" pokazuje da 58% Austrijanaca smatra kako aktuelni paket ne može značajno da im pomogne usled poskupljenja.

Dve trećine njih, ili 64 odsto, kaže da snažno oseća posledice poskupljenja i da sada manje kupuje. Upitani o konkretnim merama, 68 odsto želi da vlada zamrzne cene gasa, struje i ostalih energenata.

Austrija, inače, od početka 2022. beleži rekordne nivoe inflacije, koja je u junu dostigla 8,7 odsto, što je najveća vrednost od 1975.godine. Eksperti ističu da se talasu poskupljenja još uvek ne nazire kraj.

supermarket

Foto: Shutterstock

2. Ni najjača evropska sila ne može ostati imuna na aktuelna dešavanja. Nemački kancelar Olaf Šolc je poručio svim građanima da se moraju "držati zajedno", a oglasio se i Klaus Miler, šef nemačkog energetskog regulatora Bundesnecagenture, povodom energetske krize. On je, naime, upozorio da kreditne linije od 15 milijardi evra - koje je vlada obezbedila za kupovinu zaliha gasa - možda neće biti dovoljne da se do zime napune skladišta.

Nemačka je uključila alarmno zvono povodom potencijalne nestašice gasa, reagujući na sve manje isporuke iz Rusije, usled eskalacije energetskog sukoba između Zapada i Moskve. Miler je u jednom intervjuu, objavljenom danas, naveo da bi cene gasa zbog smanjene ponude mogle da porastu u međuvremenu, zbog čega bi 15 milijardi evra moglo da bude nedovoljno da se skladišta napune do zime.

Nemačka je na saveznom nivou uvela obavezu da se skladišta gasa popune 80 posto do oktobra i do 90 procenata do novembra. Ipak, trenutni nivoi zaliha u skladištima su na oko 61 odsto.

- Što cena gasa više raste, to je skuplje da se dostignu zakonski ciljevi popunjenosti skladišta predviđeni za oktobar i novembar - rekao je Miler, a prenosi Rojters. Prema njegovim rečima, najveća evropska privreda bi takođe mogla da se suoči sa nestašicom gasa tokom narednih meseci, ukoliko dotok ruskog gasa gasovodom Severni tok 1 - koji treba da bude obustavljen u julu radi redovnog održavanja - ne bude nastavljen.

gasprom

Foto: Shutterstock

3. Više cene, uz otežano poslovanje, pogađaju i Holandiju, a posebno poljoprivrednike. Ljuti zbog planova vlade, koja od njih može da zahteva da koriste manje đubriva i da smanje stočni fond, holandski ratari su danas započeli proteste blokiranjem distributivnih centara supermarketa u nekoliko gradova.

Amsterdamski aerodrom Shiphol i KLM, holandski ogranak Er Fransa, savetovali su putnicima da koriste javni prevoz, a ne automobile, da dođu do aerodroma, jer su grupe aktivista poljoprivrednika na društvenim mrežama navele da planiraju da traktorima blokiraju puteve, piše britanska agencija.

Manja saobraćajna gužva registrovana je na auto-putevima na istoku zemlje i na trajektnim rutama na severu, ali u blizini Shipfola nije bilo gužve. U središtu protesta su ciljevi doneti prošlog meseca koji se odnose na smanjenje štetnih azotnih jedinjenja do 2030. godine, što je najnoviji pokušaj rešavanja problema koji muči zemlju godinama.

Vlada je navela da je neophodno smanjiti emisiju azotnih oksida iz đubriva na poljoprivrdnim gazdinstvima i upotrebu amonijaka u đubrivu, kao i smanjiti stočni fond za 30 odsto. Uzgoj krava, svinja i drugih životinja učinio je Holandiju vodećim emiterom štetnih supstanci u Evropi. Građevinska izgradnja i saobraćaj, takođe, doprinose emisiji štetnih supstanci, a holandski i evropski sudovi naložili su holandskoj vladi da reši problem.

avion

Foto: KLM Royal Dutch Airlines

 

Dakle, možemo zaključiti da je klimatska kriza samo dodatni pritisak koji osećaju vlade i građani kako u Evropi, tako i širom sveta.

U jeku manjka radne snage i borbe za bolju planetu, avio-industrija se nalazi na prekretnici. Ipak, neke kompanije se trude da situaciju "preokrenu u svoju korist". Konkretno, gorepomenuta Air France – KLM grupa je izvestila kako za svoj osnovni cilj do 2050. godine postavlja nultu emisiju CO2.

Kako bi postigla zadati cilj dekarbonizacije, Grupa je uvela niz mera kojim utiče na smanjenje (in)direktne CO2 emisije, ali i povećanje apsorpcije CO2: pre svega se misli na modernizaciju flote, korišćenje održivog avio-goriva i tehnike eko-pilotiranja. 

Jedno je sigurno: promene koje se dešavaju predstavljaju veliki izazov za avio-prevoznike, ali i za ceo kontinent; ostaje da se vidi da li će test biti uspešno položen.

Video: Pošta Srbije pocela da izdaje turističke vaučere od 15.000

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari