Neprobojno staklo: Jedina evropska zemlja u kojoj uživaju i usred globalne krize

Evropa je u kandžama rastuće inflacije, koja zapravo "drma" ceo svet mesecima unazad, ali čini se da čak ni globalna kriza ne pogađa neutralne Švajcarce: ili bar, ne u tolikoj meri.

Rastu cene svega, od struje preko goriva do hrane i raznih sirovina/materijala, što utiče i na našu zemlju, odnosno ceo region. Da li je Švajcarska jedina "imuna" na svetska dešavanja?

Teme za vas

Možda ne potpuno, ali treba reći da je inflacija u toj zemlji u junu bila ispod 3,2%, dok je u evrozoni u istom periodu iznosila 8,6 procenata.

Razlog za to je, delimično, jak kurs franka u odnosu na evro, koji je inače pao na 20-godišnji minimum u odnosu na američki dolar. Sve dok švajcarski franak ostaje jak u odnosu na "jedinstvenu valutu", dobro koje se uvozi ostaje jeftinije za tamošnje potrošače - kažu s Univerziteta ETH u Cirihu.

Ali, taj efekat ponajviše objašnjava jedan postotak razlike.

U kriznim vremenima, kada globalne cene divljaju, Švajcarci profitiraju od visokih uvoznih carina na hranu i poljoprivredne proizvode, kao i od kontrolisanih cena nafte i gasa. Pritom, cene hrane u Evropi i SAD su u proseku veće 10 odsto. U neutralnoj evropskoj zemlji - one miruju.

Analitičar banke Credit Suisse, Maxime Botteron, kaže da su razlog za to protekcionističke mere koje cene hrane u Švajcarskoj čine imunim na dešavanja u svetu.

Zahvaljujući tim merama, domaći proizvođači žitarica, voća i povrća zaštićeni su od strane konkurencije. Doduše, onda kada nema krize, Švajcarci plaćaju visoku cenu takve politike stabilnosti, jer u regularnim okolnostima ono što u susednoj zemlji košta 10 evra – u Švajcarskoj je 18 evra.

Bazel, Švajcarska. Foto: Pixabay/photo-pixler

Opet, to nije jedini faktor koji utiče na imunitet Švajcaraca u ovim vremenima. Druga stavka je nezavisnost od ruskih energenata na koje se, recimo, ponajviše oslanja Nemačka. Švajcarska, naime, potrebu za strujom maltene skroz kompenzuje vodom i atomskom energijom.

Potreba za uvozom postoji samo zimi i tada se evropske cene mogu odraziti i na njih, ali ni to ne bi trebalo da poremeti potrošače jer se cena struje određuje na godišnjem planu.

Uz sve to, švajcarska potrošačka korpa se značajno razlikuje od nemačke ili američke: primera radi, nafta, gas i struja u ovim zemljama čine 10% kućnog proračuna, a u Švajcarskoj - 5 odsto. Isto je i sa hranom, koja čini 11,5% potrošačke korpe prosečnog Švajcarca, a u evrozoni - 15%.

"Što je društvo bogatije, to manje troši na hranu", kažu ekonomisti.

(Telegraf Biznis)