Abenomics: Kako je Šinzo Abe želeo da revitalizuje japansku ekonomiju?

Foto: Tanjug/AP

Bivši japanski premijer Šinzo Abe, koji je preminuo u petak 8. jula, podlegavši povredama nakon atentata, imao je za cilj da transformiše ekonomiju te zemlje.

Ova tragična vest nije pogodila samo Japan, već čitav svet, posebno imajući u vidu da Zemlja izlazećeg sunca ima maltene "nultu toleranciju" na posedovanje oružja. Abe bi 21. septembra ove godine napunio 68 godina, a na poziciji premijera Japana i predsednika Liberalno-demokratske partije bio je u dva navrata: od 2006. do 2007. godine, i zatim od 2012. do 2020.

Teme za vas

Ostaće upamćen i kao premijer koji je na toj poziciji bio najduže, u istoriji Japana, pre nego što je podneo ostavku krajem avgusta 2020. godine.

Ujedno, on je i prvi japanski premijer koji je posle 30 godina posetio Srbiju: bilo je to 2008, a na Vidovdan je odlikovan ordenom Republike Srbije na lenti - zbog očuvanja prijateljskih odnosa i poboljšanja odnosa dve zemlje.

Iz ugla ekonomije, najpoznatiji je po Abenomics-u, tj. programu koji je Vlada Japana implementirala u periodu kada je Šinzo po drugi put bio premijer. U pitanju je politika zasnovana na tri pristupa, ili kako je Abe voleo da kaže - "tri strele".

- Ultra labava monetarna politika

- Fleksibilna fiskalna politika u vidu veće državne potrošnje i

- Strukturne reforme koje imaju za cilj jačanje zemlje i tržište rada.

Međutim, kako navodi BBC, iako je nizom stimulativnih mera i velikih reformi Šinzo Abe ponovo oživeo treću po veličini svetsku ekonomiju, ovakva politika je istovremeno bila ispod očekivanja.

Japanac je preuzeo dužnost 2012. godine u vreme kada je Japan bio u recesiji i smatralo se da Abenomics može da pomogne da zemlja opet krene da raste - i to već tokom prvog Abeovog mandata. Međutim, njegovi napori da oživi japansku ekonomiju suočili su se sa velikim izazovom kada je zemlja zapala u recesiju 2020.

Te okolnosti, i druga usporavanja, pokrenula su pitanja o efikasnosti Abeovog pristupa.

Šinzo Abe / Foto: Tanjug/AP

Abenomics, program koji je obećavao

Abeov plan je bio da pomeri japansku ekonomiju sa "mrtve tačke", odnosno nakon 20 godina stagnacije.

1. Tzv. hiper-labava monetarna politika podrazumevala je negativne kratkoročne kamatne stope, a uspostavljena je kako bi potrošačima i kompanijama bilo povoljnije da pozajmljuju novac i da troše.

2. Fiskalni stimulans odnosio se na upumpavanje novca u privredu, što znači da vlada troši više novca na stvari kao što je infrastruktura, ili davanje finansijskih podsticaja kompanijama kao što su poreske olakšice.

3. Strukturne reforme su podrazumevale korporativne promene, odnosno dodavanje većeg broja žena i migranata u redove radne snage, kao i liberalizaciju rada, kako bi se olakšao pritisak na rad i doprinelo ekonomskom rastu.

Da li je ideja urodila plodom?

Kao "vežba u političkom brendiranju", Abenomics zamisao je svakako bila uspešna, iako nije dostigla ključni Abeov ekonomski cilj. Kada je njegova vlada preuzela dužnost, bila je suočena sa zastrašujućim izazovom revitalizacije Japana, zemlje koja je nekada važila za dinamičnu ekonomiju. Još uvek je bila u senci takozvane "izgubljene decenije" (od 1991. do 2001.).

Japan, leto 2022. godine / Foto: Tanjug/AP

Plan koji je imao Šinzo Abe, sve u svemu, jeste pomogao u pokretanju rasta, mada ne tempom koji je zemlja imala tokom svog posleratnog procvata. 

Čak i sada, obim ekonomije Japana ostaje ispod cilja od 600 biliona jena ili 3,7 biliona funti/4,4 biliona dolara, koji je postavila Abeova administracija za 2020.

Ali, nakon što je napustio funkciju premijera, mnogi ekonomisti su mu, ipak, pripisali zasluge za to što je zemlju stavio u snažniju poziciju da izdrži ekonomske šokove poput pandemije, nego što bi to mogla ranije. S druge strane, Abeov pristup je nesumnjivo doveden u pitanje kada je Japan ponovo pao u recesiju početkom pretprošle godine.

Abe se, između ostalog, suočio sa kritikama zbog toga kako se odnosio prema pandemiji kovida-19. Recimo, pokrenuo je kampanju za podsticanje domaćeg turizma, za koju su protivnici rekli da je doprinela ponovnom porastu infekcija. Kritičari takođe kažu da politika koju je zastupao nije ispunila data obećanja, kao što je davanje većeg glasa ženama u radnoj snazi, suzbijanje nepotizma i promena nezdrave radne kulture.

Međutim, guverner Banke Japana, Haruhiko Kuroda, u petak je rekao kako je Abe učinio mnogo da "izvuče Japan iz produžene deflacije" i da zemlja postigne "održivi ekonomski rast".

(Telegraf Biznis)