Kako promeniti način razmišljanja: Moć Design Thinkinga

Šta je Design Thinking i kolika mu je moć u ovim vremenima u poslovanju, jedna je od tema koja se obrađuje u okviru programa Srpske asocijacije menadžera, SAM Akademije.

Predavači na temu „Design Thinking Mindset“ bili su Jelena Vasić, CEO/Chief Change Consultant, What’s Next? i Milovan Dekić iz Nordeus kompanije.

„Kako bismo najjasnije predstavili šta Design Thinking Minset znači, možemo reći da su to alati kojima se služimo da promenimo način razmišljanja, kako pojedinaca, timova, tako i kompanija u celosti“, objasnila je Jelena Uzelac Vasić.

Kroz rad sa različitim ljudima i poznavanjem njihovih potreba može se doći do promena razmišljanja čitavih kompanija. Veliku ulogu u tome igra i primena principa empatije, potrebe za dubinskim razumevanjem stvari, želja i potreba pojedinaca.“ Značenje i razumevanje Design Thinkinga leži u kreativnom, odnosno drugačijem, načinu rešavanja problema.

“U osnovi je to proces koji se bavi ljudskim potrebama u ovim kompleksnim vremenima, odnosno proces formulisanja i rešavanja problema, fokusirajući se na korisnika i na ono šta je njemu najvažnije, pri tom razmišljajući ponajviše “izvan kutije”, pojasnila je Jelena.

Moćni alati Design Thinking-a Empatija, takoreći uživljavanje u potrebe, razmišljanja i osećanja drugih, zatim uzimanje u obzir svakog stejkhodera, odnosno razmišljanje o svakom stejkholderu ponaosob, redefinisanje odavno poznatog u poljima brenda, komunikacije, strategije ili HR-a, kao i moć sadašnjeg trenutka, to jest činjenica da kada se bavite Design Thinking-om vi se zapravo bavite sadašnjošću, stvari su koji

Design Thinking čine moćnim alatima u rešavanju problema i promene načina razmišljanja, a time i unapređenja posla. Jedino istraživanjem oko sebe stiže se do krajnjeg rešenja, a to se postiže kroz razumevanje svega, kako ljudi, tako i pojava u okruženju.

Uprostiti problem i razbiti kliše

Milovan Dekić, iz Nordeus kompanije, takođe je istakao da je u osnovi Design Thinking-a rešavanje problema, to jest njegovo definisanje i razumevanje.

To se, kako je objasnio, postiže u nekoliko koraka:

1. uprošćavanjem problema,

2. analognom inspiracijom,

3. kao i pobijanjem klišea.

Svaka od tih stavki vodi do rešenja, kroz brojne različite metode, koje postepenim koracima vode do cilja. Kako je poručio Dekić, često u obzir treba uzeti i korisnike koji se nalaze na ekstremima sistema (samo starija populacija, samo deca, samo osobe sa invaliditetima...), jer rukovodeći se

njihovim potrebama, postoje velike šanse da se to svidi i opštoj populaciji. Ono od čega treba krenuti kada je reč o Design Thinking-u, jeste, da se kroz priču sa korisnicima simplifikuju i humanizuju problemi koji postoje u poslovanju, da se inspiracija potraži u drugim oblastima, da se

od ideje napravi nešto što korisnici mogu da iskuse, i za kraj, da ideju testiraju što pre mogu, zaključio je Milovan Dekić.

(Telegraf Biznis)