Tajvan, malena država koja u jednome kontroliše ceo svet, pa i Kinu

Možda jeste u pitanju mala ostrvska država, ali to ne znači da nije moćna: Tajvan je, naime, jedna od ključnih karika u svetskoj ekonomiji.

O tome govore i potezi Kine, načinjeni zbog posete Nensi Pelosi Tajvanu, pri čemu je zabranjen uvoz grejpfruta, limuna, pomorandže i zamrznute skuše sa Tajvana u Kinu.

Teme za vas

Nensi Pelosi, predsedavajuća donjeg doma američkog Kongresa, završila je posetu Tajvanu početkom avgusta, a ta poseta je, napominjemo još jednom, izazvala brojne kritike i ljutnju zvaničnog Pekinga.

Zašto je to tako?

Zato što je NR Kina svesna ekonomskog uticaja Tajvana, te joj tešnji odnosi SAD i male ostrvske zemlje ne bi išli u prilog. Svoju nezvaničnu nezavisnost od Kine, Tajvan dobrim delom duguje svojoj ekonomskoj moći u ključnoj industriji za svetsku privredu, a to je industrija poluprovodnika.

Zapravo, i sama Kina zavisi upravo od Tajvana u tom pogledu: nije reč samo o čipovima, već i o ostaloj visokotehnološkoj elektronici.

Sa ukupno 24 miliona stanovnika i BDP-om od oko 690 milijardi dolara, Tajvan je jedna od najbogatijih država na planeti. Posmatrano prema bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, Tajvan je ekonomski razvijeniji od nekih članica EU, poput Španije, Slovenije i Češke, a daleko napredniji od Kine, koja je pod vlašću Kineske komunističke partije.

Na Tajvanu, BDP po glavi stanovnika iznosi otprilike 28.000 dolara, dok u Kini iznosi 12,5 hiljada dolara. Iako dve države jedna drugoj ne priznaju pravo na postojanje, već obe tvrde da su "jedina i prva" Kina, trgovina između njih - cveta. Treba reći da je NR Kina glavni spoljnotrgovinski partner Republike Kine, tj. Tajvana.

U prilog tome kakva je moć Tajvana, treba reći da je on jedan od 4 "azijska tigra", nastala ranih 60-ih godina prošlog veka, u naletu naglog razvoja. Među njima su još i Singapur, Hongkong, Južna Koreja. 

Sličan koncept razvoja koji su koristili "azijski tigrovi", kasnije i kopirala i Kina, koja je krajem 80-ih shvatila da ne može napredovati bez liberalizacije, privatizacije, slobodne međunarodne trgovine i deregulacije.

Foto: Tanjug/AP

Šta izdvaja Tajvan?

Ova država je pre mnogih drugih shvatila značaj opismenjavanja stanovništva, te investiranja u znanje i ljudski kapital. Obavezno osnovno obrazovanje podignuto je sa šest na devet godina, a nastavni plan i program srednjih škola je više usmeren prema strukovnim područjima. Promenjen je i univerzitetski kurikulum, kako bi se naglasak stavio na tehničke predmete.

Visoko obrazovanje je počelo mahnito da raste, i to više kroz privatno obrazovanje nego javno, kako se ne stvorio preveliki teret za državni budžet. Do 1985. godine, dve trećine visokoškolskih ustanova u Tajvanu bilo je privatno. Poređenja radi, 1950. je bila samo jedna privatna ustanova za visoko obrazovanje, od ukupno osam.

Tradicionalno, i kao što se može zaključiti na osnovu industrija u procvatu, na Tajvanu je više naglasak na prirodnjačkim naukama i tehnologiji, nego na društvenim naukama i umetnosti. Na Ostrvu je postojao i specifičan odnos između države i privatnog sektora, u kojem je država svojim politikama podržavala investicije u privatnom sektoru, izvoz, te ulaganje u tehnologiju.

Ipak, udeo državnih troškova u BDP-u Tajvana je manji od 20%, dok je u većini članica EU između 40 i 50 posto, u SAD 30 odsto, a u Kini 25 procenata.

Poznato je i da je Tajvan vodeći globalni proizvođač poluprovodnika, o čemu je Telegraf Biznis više puta pisao, ali zato je i "pretnja" mnogima - pre svega Kinezima. Mikročipovi danas u izvozu Tajvana učestvuju sa 33%, dok je 2010. udeo  izvozu bio svega 20 posto. Većina tog izvoza je namenjena Kini i Hongkongu, sa više od 50 posto.

Najveća kompanija za proizvodnju mikročipova je "Taiwan Semiconductor manufacturing Company (TSMC)", čija lista klijenata uključuje kompanije kao što su Epl, Nvidia, AMD i Intel. Zapošljava 65.000 radnika i ostvaruje neverovatnih 57 milijardi dolara prihoda.

Foto:Shutterstock

(Ne)raskidiva veza između Kine i Tajvana

Naime, osnovna sirovina za proizvodnju mikročipova je silicijum, a njegov glavni proizvođač je Kina. To je još jedan faktor koji doprinosi međusobnoj zavisnosti dve zemlje - Tajvana i NR Kine.

Elektronička industrija u NR Kini zavisna je od mikročipova iz Tajvana, dok se proizvodnja čipova na Tajvanu oslanja na silicijum iz NR Kine. Postoje tri vrste kompanija koje proizvode mikročipove.

Prvi tip čine kompanije koje i dizajniraju i proizvode čipove, poput Intela i Samsunga.

Drugi tip su kompanije koje samo dizajniraju čipove, a proizvodnju outsource-uju drugim kompanijama. Takav poslovni model koriste Nvidia i AMD.

Treći tip su kompanije koje samo proizvode čipove, kao TSMC s Tajvana.

Upravo je proizvodnja, a ne dizajn čipova, ono u čemu je ova azijska zemlja svetski predvodnik. Recimo, udeo SAD u svetskoj proizvodnji mikročipova je samo 10-ak odsto, dok je u dizajnu predvodnik. S druge strane, i Evropa se "probija" na tom polju, a najveći udeo u proizvodnji mašina i tehnologije - kojima se proizvode mikročipovi - ima kompanija iz Holandije, ASML.

Dodatno, treba reći da su osnov tajvanske privrede - pametni, visokoobrazovani ljudi.

(Telegraf Biznis)