I zvanično: Uniper je do sada najveći gubitaš u energetskoj krizi Evrope

Nemačko komunalno predizeće Uniper, najveća žrtva evropske energetske krize do sada, izvestilo je o neto gubitku od 12,3 milijarde evra u prvoj polovini 2022. godine.

Upozoravaju da će negativni poslovni rezultati potrajati do 2024, pre nego što ponovo postane profitabilno.

Teme za vas

Uniper, najveći nemački uvoznik ruskog gasa, postigao je prošlog meseca s vladom sporazum od "spasilačkom paketu pomoći", vrednom 15 milijardi evra, nakon što je Moskva drastično smanjila isporuke gasa.

Taj čin je primorao kompaniju da kupuje gas sa drugih mesta, po mnogo višim cenama, prenosi Rojters.

Spasilački paket je ogolilo stepen oslanjanja Nemačke na uvoz ruskog gasa, koji je činio oko 55 odsto ukupnog prošlogodišnjeg uvoza tog energenta, kao i troškove vezane za nastojanja da se pronađu alternativni izvori za nastavak snabdevanja energijom.

- Uniper je mesecima igrao ključnu ulogu u stabilizaciji nemačkog snabdevanja gasom, po cenu više milijardi evra gubitaka koji su rezultat naglog pada isporuka gasa iz Rusije - rekao je izvršni direktor kompanije, Klaus-Diter Majbah.

U saopštenju Unipera se navodi da kompanija očekuje srednje do visoke jednocifrene operativne gubitke u milijardama evra ove godine i da će 2023. biti godina tranzicije, pre nego što grupa bude u stanju da izađe iz "zone gubitka" 2024. godine.

Pored kapitala koji obezbeđuje država i većih kredita od državne banke KfW, pomoć će takođe stići od novog nameta na cenu gasa, kojim se komunalnim preduzećima od oktobra omogućava da prenesu većinu troškova skuplje nabavke gasa na kupce, poručio je Uniper, dodajući da će to značajno smanjiti gubitke od četvrtog kvartala nadalje.

Akcije kompanije su pale za više od 9,0 procenata na Frankfurtskoj berzi.

Foto: Shutterstock

A o tome koliko se situacija na Starom kontinentu zaoštrava, govori i današnji podatak o inflaciji u Velikoj Britaniji, koja je u julu dostigla novi 40-godišnji rekord od 10,1 posto međugodišnje, sa junskog nivoa od 9,4 odsto, prema preliminarnoj proceni Nacionalne kancelarije za statistiku (ONS).

Stopa rasta potrošačkih cena je u julu iznad konsenzusne prognoze analitičara u Rojtersovoj anketi, koji su predviđali julsku inflaciju od 9,8 procenata. Bazna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, iznosila je u julu 6,2 odsto na godišnjem nivou, što je porast u odnosu na 5,8 procenata u junu i više od projekcija anaitičara od 5,9 procenata.

Rast cena hrane dao je najveći doprinos godišnjoj stopi inflacije, navodi se u saopštenju ONS-a, a isti faktor je uticao i na inflaciju u Srbiju.

Naime, NBS je danas saopštila da julska inflacija iznosi 12 odsto, i iznela prognozu kada će rast cena dostići vrhunac, a kada će doći do pada.

S druge strane, ekonomski rast evrozone bio je nešto manji u drugom tromesečju nego što je provobitno procenjeno, ali je i dalje jak, pokazali su današnji revidirani podaci Evropskog statističkog zavoda, Evrostata, dok je zaposlenost ponovo porasla.

Evrostat je objavio da je bruto domaći proizvod (BDP) 19-članog valutnog bloka porastao za 0,6 posto na kvartalnom nivou u periodu april-jun 2022, a ne za 0,7 procenata, koliko je prvobitno procenjeno, prenosi Rojters.

(Telegraf Biznis)