I Nemačka raspravlja o reformi rada i potpuno novom sistemu: Evo šta može da očekuje milione radnika

Osmočasovno radno vreme, koje je u Nemačkoj uvedeno još 1918. godine, moglo bi da doživi najveću promenu u više od jednog veka. Vlasti razmatraju reformu koja bi omogućila zaposlenima da rade duže od osam sati dnevno, ali i da svoje radne obaveze drugačije raspoređuju tokom nedelje. Međutim, plan koji bi mogao da promeni svakodnevicu miliona radnika naišao je na ozbiljne prepreke.

Nemačka vlada još nije postigla dogovor o reformi zakona o radnom vremenu, iako je kancelar Fridrih Merc pre nekoliko nedelja poručio da je ona već trebalo da stupi na snagu.

Teme za vas

Suština predložene promene jeste prelazak sa dnevnog na nedeljno ograničenje radnog vremena, čime bi zaposleni i poslodavci dobili veću fleksibilnost u organizaciji radne nedelje, kako prenosi Poslovni dnevnik.

Merc je sredinom oktobra, na skupu poslodavaca u Berlinu, naveo primer kompanija u kojima zaposleni rade po 12 sati dnevno, ali samo tri dana nedeljno. Prema njegovom mišljenju, takav raspored ne mora da predstavlja izrabljivanje, već može biti prilika da se radno vreme prilagodi potrebama kompanija i zaposlenih.

Šta bi se konkretno promenilo?

Prema sadašnjim propisima, radni dan u Nemačkoj traje osam sati, uz mogućnost produženja na deset, pod uslovom da prosečno radno vreme tokom šest meseci ne premaši osam sati dnevno.

Zakon predviđa najviše 48 sati rada nedeljno, računajući šest radnih dana, dok između dve smene mora da postoji najmanje 11 sati odmora. Predlog reforme omogućio bi drugačiju raspodelu radnih sati, ali uz određena ograničenja.

Nacrt Ministarstva rada iz juna zadržao je osmočasovni radni dan kao osnovno pravilo, dok bi drugačiji raspored bio moguć kroz kolektivne ugovore i uz posebne mere zaštite zdravlja zaposlenih.

Istovremeno, predviđeno je uvođenje obavezne elektronske evidencije radnog vremena, kako bi se preciznije pratili odrađeni sati i sprečile zloupotrebe.

Za prilagođavanje novim pravilima kompanije bi dobile različite rokove, u zavisnosti od broja zaposlenih, dok bi najmanji poslodavci bili izuzeti od obaveze elektronskog evidentiranja.

Poslodavci nezadovoljni, sindikati upozoravaju

Iako bi se očekivalo da poslodavci podrže fleksibilnije radno vreme, predloženi model izazvao je njihovo nezadovoljstvo. Predstavnici privrede smatraju da nacrt sadrži previše ograničenja i da ne omogućava dovoljno slobode u organizaciji poslovanja.

Jedan od glavnih problema jeste činjenica da je kolektivnim ugovorima obuhvaćena tek približno polovina zaposlenih u Nemačkoj. To znači da veliki broj radnika ne bi mogao da koristi mogućnosti koje reforma predviđa.

Sa druge strane, sindikati upozoravaju da bi produžavanje radnog dana moglo negativno da utiče na zdravlje zaposlenih, njihov privatni život i bezbednost.

Prema istraživanjima navedenim u tekstu, rizik od nesreće na poslu ili tokom povratka kući nakon 12 sati rada dvostruko je veći nego nakon osmočasovne smene.

Istraživanje Instituta WSI pokazalo je da gotovo tri četvrtine ispitanika strahuje od negativnih posledica rada dužeg od deset sati.

Posebno su zabrinuti predstavnici zdravstvenih radnika, koji upozoravaju da produžene smene mogu ugroziti i bezbednost pacijenata.

Milijarde prekovremenih sati, a rešenja još nema

O tome koliko je pitanje organizacije rada značajno govori i podatak da je Nemačka samo tokom 2023. godine zabeležila čak 1,3 milijarde prekovremenih radnih sati.

Novi ministar rada Aleksander Švajcer ranije je ukazao na potrebu za fleksibilnijim modelima rada koji bi bili prilagođeni svakodnevnom životu zaposlenih. Međutim, konačno rešenje još nije na vidiku.

Koalicioni partneri i dalje se razilaze oko načina ograničavanja radnog vremena i obavezne elektronske evidencije, dok je među prioritetima novog ministra i reforma penzionog sistema.

Zbog toga osmočasovni radni dan, uprkos najavama velikih promena, za sada ostaje na snazi.

Pravilo uvedeno pre 108 godina tako nastavlja da važi, dok nemačka privreda i zaposleni čekaju odgovor na pitanje kako će izgledati radna nedelja budućnosti.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)