"Nema zlatne sredine": Nemci ili štede na hrani ili kupuju luksuzne marke

Mnogi ljudi u Nemačkoj trenutno moraju da "stežu kaiš", kao i svuda u svetu, jer je inflacija uzela maha. Ali, to se ne odnosi na sve građane. Nije malo onih koji novca imaju dovoljno - uprkos ratu u Ukrajini i drastičnom povećanju cena energije i hrane.

Drugim rečima, luksuzna roba, a samim ti i njeni kupci, ne znaju za krizu.

Teme za vas

Zbog dramatičnih poskupljenja sve više ljudi u Nemačkoj ima probleme i mora da pazi na svaki evro. Štedi se na hrani, a pogotovo na izdacima za luksuznu robu kao što su nakit i dizajnerska odeća.

Ali, pogađa li to sve ljude u zemlji? Ne baš.

Čini se da rat u Ukrajini i galopirajuća inflacija zasad ne mogu da naštete tržištu luksuzne robe, piše DW ovih dana.

Gerd Miler-Tomkins iz Nemačkog modnog instituta (DMI) primećuje "ekstremnu polarizaciju" tržišta kada je reč o modi.

- Za neke važi "što skuplje to bolje", a za druge "što jeftinije to bolje". Ali, sredina se gubi - rekao je on nedavno na Sajmu mode u Dizeldorfu.

Aksel Augustin iz "Textile Footwear Clothing Trade Association" (BTE) kaže da radnje orijentisane na imućnije kupce trenutno posluju mnogo bolje od konkurencije.

Foto: Shutterstock

Kupce luksuzne robe inflacija ne zanima

Lanci za prodaju elektronskih uređaja, kao što su "Media Markt" i "Saturn", takođe se žale da su kupci generalno manje spremni za nove kupovine, ali primećuju značajne razlike zavisno od cenovnih razreda.

Svetska industrija luksuznih proizvoda je do sada, uglavnom, bila imuna na probleme koje su doneli pandemija, rat u Ukrajini i inflacija.

Koncerni kao što su LVMH (Louis Vuitton Moet Hennessy), Kering (Gucci, Yves Saint Laurent, Balenciaga), Hermes i Prada čak beleže visoki rast prodaje. Ostvarili su veliku dobit u prvoj polovini godine. Posebno se dobro poslovalo u Evropi i SAD.

LVMH je izvestio da su zarade njihovih modnih marki kao što su Luis Vuitton, Dior i Fendi dosegle nove rekordne nivoe, a odlično je tekla i prodaja šampanjca, konjaka i luksuznih satova.

Prodaja ovog koncerna porasla je za 28 posto na godišnjem nivou, a u prvih šest meseci 2022. na gotovo 37 milijardi evra. Operativna dobit veća je za 34%, i iznosi više od 10 milijardi evra. Konkurenti poput Keringa, Hermesa i Prade, takođe beleže dvocifreni rast prodaje i dobiti.

(Telegraf Biznis)