Samo 31 odsto žena su preduzetnice: Za njihovo osnaživanje izdvojeno 70 miliona dinara

Neplaćeni rad koji žena svakodnevno obavlja znatno je veći od prosečne plate u Srbiji. Više od 60 posto žena na selu je neformalno angažovano, a ako rade, rade uglavnom na crno, što znači da su ekonomski zavisne od drugih članova porodice, nemaju stalno zaposlenje i siguran izvor prihoda, statistički su podaci koje je danas saopštila Violeta Jovanović izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže na završnoj radionici "Modeli podrške za očuvanje nasleđa i osnaživanje žena".

Kako je Jovanovićeva navela, to je ona statistika koju NALED želi da menja ohrabrujući i podstičući druge da uz minimalna finansijska izdvajanja naprave pomake, poput onih koji se prave u Etno mreži.

Naime, kroz dugi niz godina, uz podršku i saradnju sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i drugim partnerima, NALED pokazuje primer dobre prakse u radu na očuvanju kulturnog nasleđa i ekonomskog osnaživanju žena. Tako je povodom petogodišnje inicijative "Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima" u julu u Palati Srbija predstavljena postavka ženskih rukotvorina.

Poslednje takve radionice održane su u okviru projekta digitalnih kompetencija žena u ruralnim područjima, među kojima je bilo polaznica, ali ovaj put i nekolicina polaznika.

- Organizovali smo radionice za korišćenje Exela, prodaju preko interneta, pre svega preko onlajn platformi i radionice za efikasnije promovisanje jedinica onoga što žene rade, takođe preko društvenih mreža obezbedili smo stručnu i mentorsku podršku kako bi ono što naše žene rade našlo svoj put do tržišta i do onih kojima je namenjeno, a da to bude efikasno, atraktivno i na jedan reprezentativan način upakovano - istakla je predsednica Etno mreže.

U radionicama je učestvovalo više od 30 učesnika iz 13 gradova i opština.

Izdvojeno 70 miliona dinara

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija duži niz godina podržava zanatlije kroz program za subvencije za očuvanje i razvoj starih umetničkih zanata, ali i kroz pomoć u radu Etno mreže.

- Zadovoljstvo nam je da podržimo projekat unapređenja digitalnih kompetencija žena iz ruralnih područja. Ovaj konkretan model podrške i edukacije sa ciljem održanja kultrunog nasleđa i osnaživanja žena je nešto što ministarstvo duži niz godina podržava - istakla je ministarka Tatjana Matić i dodala:

- Kroz razlićite vrste konkursa u proteklih par godina izdvojili smo ukupno više od 70 miliona dinara za različite vrste programa.

Kako je navela, žene u ruralu predstavljaju ključ podrške svojim domaćinistvima i zajednicama.

- Međutim ono što je karakteristično, ne samo za žene u Srbiji, već i žene globalno, jeste to da se součavamo sa nedostatkom podrške u tradicionalnim okvirima funkcionisanja zajednice, ali i stalnim kulturološkim ograničenjima- ističe Matićeva, dodajući da se to naročito primećuje kada žele da realizuju svoje poslovne ideje, ili kada odluče da postanu preduzetnice.

Ministarka je iznela i statističke podatke o preduzetništvu u Republici Srbiji koji pokazuju da je ono obeleženo rodnim disbalansom.

- Zaposlenost je skoro dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena, samo 31 odsto žena su preduzetnice i osnivačice privrednih društava, dok je samo 14 posto žena starosti između 14 i 64 godine samostalno zaposleno, u odnosu na 25 posto muškaraca - istakla je Matićeva.

Upravo je to razlog zašto žele da budu stub oslonac ženama bilo da se bave poljoprivredom, turizmom, izradom rukotvorina...

- U vremenu globalne ekonomske krize i klimatskih promena doprinos žena poljoprivredi, industriji, trgovini i ekonomiji je neizmeran i ključan, pogotovo u zemljama kao što je Srbija gde žene u populaciji čine većinu - zaključila je ministarka.

Primer dobre prakse

Izvršna direktorka NALED-a naglasila je i značaj lokala u podsticaju i podršci žena, navodeći primer dobre prakse Turističke organizacije opštine Inđija.

- Ministarstvo nam je izdvojilo 10 miliona dinara za Keltsko selo, radićemo najveći infrastrukturni turistički projekat na Dunavu, na 588 kilometara kroz Srbiju za šta je izdvojeno blizu 35 miliona dinara. Bez toga ne bismo mogli da pričamo da je opština možda najprogresivnija turistička organizacija Vojvodine - ističe Milan Bogojević direktor Turističke organizacije opštine Inđija.

Kako je naveo, najznačajnije je spojiti stare zanate i mladost.

- Kroz tematski park za decu u Keltskom selu koji smo napravili, vikendom imamo dva bloka od po sedam radionica u svakom. Radi se vez, tkanje, pustovanje, pravljenje slika od slame,  a značajno je da žene koje učestvuju imaju nadoknadu za to.

Takođe, Bogojević je spomenuo i dva projekta koja su u planu za narednu godinu.

- U junu naredne godine planiramo da pravimo "Srpsku Kapadokiju" u Krčedinskoj adi. Dovodimo oko 20 balona iz Turske. Odmah sa tim ide i katamaran koji kupuje opština Inđija koji će prevoziti turiste od Krčedina do Krčedinske ade, takođe ćemo postaviti tezge jer verujemo da će svi koji završe let od sedam sati želeti da ponesu neki suvenir. Biće još više projekata i u svakom sledećem će biti žene iz udruženja.

Ono što tek treba da bude urađeno

Na konferenciji je bilo reči o merama koje još nisu zaživele, ali su neophodne.

- To je podrška za dobijanje geografske oznake za upis proizvoda, upis na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, nabavku pakovanja i dizajn proizvoda - navela je predsednica Etno mreže.

Direktorka agencije UN women Milana Rikanović istakla je da su ovakvi projekti oni koji zaista menjaju zajednicu.

- Naziv projekta pokazuje potencijal žene na selu jer je to potencijal koji mi moramo da iskoristimo zajedno sa njima u menjanju sredine u u kojoj živimo - navela je Rikanovićeva.

Kako je dodala, do sada je agencija podržala preko 200 žena koje su stekle znanje u tradicionalnim veštinama.

- Istovremeno dok čuvamo našu tradiciju, prepoznajemo turistički potencijal toga i gledamo u budućnost. Želimo da žene izađu na globalno, ili makar na regionalno tržište.

Takođe, direktorka agencije UN women najavila je Regionalni EXPO ženskog preduzetništva, koji će se održati 6. i 7. oktobra, u saradnji sa Privrednom komorom, Vladom Republike Srbije i Udruženjem poslovnih žena.

- Žene Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja u regionu udružiće se sa već etabliranim biznisima koji će im pomoći da zagovaraju, uspostave biznis saradnju i steknu nove veštine i kontakte.

Nakon završene konferencije uručeni su sertifikati svim polaznicima programa.

(Telegraf.Biznis)