"Čile bi morao da vrati ustav na popravku": Mapa pokazuje gde su najveće rezerve litijuma

Litijum, poznat kao najlakši od svih metala, u poslednje vreme prati mnogo kontroverzi, a mnogi njegovu ulogu smatraju bitnom u 21. veku, jer se koristi kao ključna komponenta za izradu baterija.

Te baterije se nalaze u svim savremenim uređajima, kao što su laptopovi i mobilni telefoni, a takođe, koriste se za električna vozila koja dobijaju sve veću pažnju širom javnosti. Upravo na litijum-jonskim baterijama Sjedinjene Države zasnivaju svoju elektrificiranu automobilsku budućnost.

Teme za vas

Čile se nalazi na vrhu liste zemalja sa najvećim svetskim rezervama litijuma: tokom 2020. proizveo je oko 25 odsto svetske komercijalne ponude.

To je, svakako, dovoljan razlog da se obrati pažnja na referendum, koji je održan u Čileu 4. septembra, a vezan je za novi predlog ustava. Mogao bi da preinači pravni okvir za rudarstvo u ovoj južnoameričkoj zemlji, koja ima 18 -godišnji sporazum o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama. S druge strane, američki mediji prozivaju čile da bi trebalo da vrati ustav na popravku. Naime, tako glasi naslov analize na Vašington post. 

Manje opipljiv, ali ne i manje važan, politički razvoj Čilea je dugo bio povezan sa sudbinom demokratije na globalnom nivou – bilo kada je čileanska demokratija bila slomljena, kao što je to bilo usled vojnog udara 1973. godine, ili onda kada je cvetala.

Poreklo predstojećeg referenduma leži u novom preokretu: talasu često nasilnih protesta protiv nejednakosti, koji je zahvatio Čile 2019. godine, što je primoralo tadašnju konzervativnu vladu da izloži proces za izradu novog ustava koji bi zamenio povelju iz 1980. godine.

Izabrana konstitutivna skupština dostavila je svoj konačni nacrt 4. jula, a dokument bi očistio politički poredak od njegovih ostataka desničarske vojne vladavine i zamenio ih progresivnim idealima: među njima su šira prava žena i starosedelaca, zajedno sa zaštitom životne sredine.

U pragmatičnom ustupku, skupština je odbila da nacionalizuje mineralne resurse kao što su to tražili neki levičari, odlučivši da umesto toga zabrani rudarenje u ekološki osetljivim oblastima i podvrgne industriju većoj regulativi.

Ipak, početni optimizam javnosti je izbledeo usred zabrinutosti za kompetentnost i uravnoteženost skupštine, čijih 70 odsto članova dolazi iz krugova političke levice. Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da 45,8 odsto njih "odbija" promenu, naspram 32,9 odsto njih koji je "odobravaju", dok su ostali neodlučni ili nemaju mišljenje.

Foto: Shutterstock

Rezultati referenduma su sledeći: skoro 62% je glasalo protiv nacrta.

Dakle, glasači u Čileu su velikom većinom odbacili novi ustav koji je trebalo da zameni onaj sastavljen pod vojnom upravom generala Augusta Pinočea.

Protivnici novog ustava prigovaraju da bi njegovo označavanje Čilea kao "višenacionalnog", s namerom da osnaži domorodačku jednu osminu stanovništva, potkopalo nacionalnu koheziju. Drugi se brinu da će neizvesnost ometati investicije, dok novi Kongres pokušava da prevede nove ustavne odredbe o rudarstvu i drugim prirodnim resursima u zakonodavstvo. Zatim, postoji složenost dokumenta koji se sastoji od 54.000 reči, 388 članaka i 178 stranica — uključujući odredbu o obavezi države da "promoviše kulinarsko i gastronomsko nasleđe zemlje".

Pored ovih i drugih specifičnih zabrinutosti, opozicija odražava javno neodobravanje 36-godišnjeg levičarskog predsednika Gabrijela Borića, Čileanca hrvatskog porekla, koji podržava predlog čiji je izbor u decembru bio deo istog političkog talasa koji je doveo do konstitutivne skupštine.

Borić, koji je podržao novi ustav, rekao je da će sarađivati sa Kongresom i civilnim društvom na osmišljavanju "novog ustavnog procesa".

- Moramo da slušamo glas naroda koji očigledno nije bio zadovoljan predlogom ustavne konvencije - istakao je.

Tokom Borićevog mandata, koji je počeo 11. marta, stopa inflacije i ubistava u Čileu je nastavila da raste, a njegov rejting je opao. Nedavna anketa je pokazala da više od 80 odsto veruje da bi novi ustav trebalo odmah da bude izmenjen ako bude ratifikovan i, ako nije, da bi postojeći ustav trebalo reformisati.

(Telegraf Biznis)