Ovo je ekonomski plan Studentske liste za Srbiju: Veći porezi za bogate, jeftiniji stanovi i udar na monopole

Studentska lista, pobednik jučerašnjih izbora, najavljuju promenu poreske politike, povoljnije stanovanje za mlade, sigurnije ugovore o radu i preispitivanje velikih infrastrukturnih projekata. Šta tačno predlažu, odakle bi novac mogao da dođe i koja pitanja njihov ekonomski program još ostavlja otvorenim?

Studentska lista predstavila je plan koji ekonomiju Srbije pokušava da usmeri sa velikih državnih projekata i modela jeftine radne snage ka većoj sigurnosti zaposlenih, podršci domaćoj privredi, dostupnijem stanovanju i strožoj kontroli javnog novca. Među najvažnijim najavama su veće poresko opterećenje za imućnije građane, smanjenje poreza za siromašnije, borba protiv monopola trgovinskih lanaca, povoljniji stanovi za mlade, besplatni udžbenici i revizija netransparentnih infrastrukturnih ugovora.

Teme za vas

Ekonomski deo plana predstavljen je kao deo šireg programa od 11 tačaka, podeljenog u tri celine: „Srbija ili mafija“, „U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“. Dokument, objavljen na zvaničnom sajtu liste, povezuje borbu protiv korupcije sa ekonomskim razvojem i najavljuje da bi novac vraćen u budžet nakon otkrivanja nezakonito stečene imovine bio usmeren u obrazovanje, privredu i javne usluge.

Ali koliko je ovaj plan konkretan? Koje bi promene građani mogli da osete u svojim novčanicima, šta bi to značilo za privredu i koje je finansijske i institucionalne prepreke potrebno rešiti da bi obećanja postala stvarna ekonomska politika?

Veći porezi za bogate, manje opterećenje za siromašnije

Jedna od najzanimljivijih najava odnosi se na promenu poreske politike. Predstavnici Studentske liste izjavili su da žele da imućniji građani plaćaju veće poreze, dok bi poresko opterećenje za siromašnije bilo manje. Ideja je da se teret finansiranja države rasporedi pravednije i da građanima sa nižim primanjima ostane veći deo novca za svakodnevne potrebe.

Međutim, za procenu efekta ove mere nije dovoljno reći da će bogatiji plaćati više. Presudno je kako bi se promena sprovela. Da li bi se menjali porezi na dohodak, imovinu, kapitalne prihode ili kombinacija više poreza? Gde bi se postavila granica između srednjih i visokih primanja? Kako bi se sprečilo prebacivanje prihoda u kategorije koje su manje oporezovane?

Foto:Shutterstock.com

Bez konkretnih poreskih stopa, pragova i procene prihoda budžeta nije moguće izračunati koliko bi prosečno domaćinstvo dobilo, niti koliko bi se dodatnog novca prikupilo od imućnijih građana. To je jedna od ključnih stavki koju bi detaljnija razrada programa morala da ponudi.

U ekonomskom smislu, prebacivanje dela poreskog tereta sa nižih na viša primanja može da poveća raspoloživi dohodak domaćinstava koja najveći deo novca troše na hranu, račune i druge osnovne potrebe. Ipak, konačan efekat zavisi od dizajna sistema, ponašanja poreskih obveznika i toga da li bi eventualni gubitak prihoda bio nadoknađen drugim izvorima.

Revizija državnih projekata: Koliko je koštala izgradnja Srbije?

Drugi važan stub plana odnosi se na javne finansije. Studentska lista najavljuje potpunu transparentnost javnih nabavki, otvaranje ugovora za javnost i reviziju infrastrukturnih projekata za koje postoji sumnja da su bili netransparentni, preplaćeni ili završavani uz probijanje rokova. Posebno se pominju projekti sprovedeni na osnovu međudržavnih sporazuma i posebnih zakona, poznatih kao leks specijalis.

Ova najava ima značajnu ekonomsku dimenziju. Kada država ulaže velike iznose u puteve, železnicu, energetske objekte i druge infrastrukturne projekte, nije dovoljno znati samo početnu cenu i konačan iznos računa. Potrebno je utvrditi šta je ugovoreno, koliko je plaćeno izvođačima i podizvođačima, zbog čega su eventualno menjani rokovi i cene i da li su radovi odgovarali plaćenom iznosu.

Printskrin: TanjugLIve

Ako revizija utvrdi nepravilnosti, mogući rezultat bio bi bolja kontrola budućih ugovora, povraćaj novca tamo gde postoji pravni osnov i odgovornost za utvrđene propuste. Međutim, revizija sama po sebi ne znači da će se novac automatski vratiti u budžet. Za to bi u svakom pojedinačnom slučaju morali da postoje dokazi, odgovarajući pravni postupci i odluke nadležnih institucija.

Upravo je zato važno kako bi se revizija sprovela. Potrebni su nezavisni stručnjaci, dostupna dokumentacija, jasna metodologija i objavljivanje nalaza. Ako bi se kontrola pretvorila u politički obračun sa prethodnicima, bez proverljivih dokaza i jednakih kriterijuma za sve, njen ekonomski efekat bio bi znatno manji.

Može li oduzimanje nezakonito stečene imovine da finansira razvoj?

Studentska lista najavljuje i jačanje kontrole porekla imovine javnih funkcionera, primenu zakona o oduzimanju nezakonito stečene imovine i formiranje specijalizovane policijske jedinice za istrage korupcije. U programu se navodi da bi se iskorenjivanjem korupcije i oduzimanjem nezakonito stečenog bogatstva mogle obezbediti stotine miliona evra za nova javna ulaganja.

Foto: Shutterstock

To je potencijalno važan izvor dodatnog novca, ali postoji razlika između procenjene vrednosti sumnjive imovine i novca koji država zaista može da naplati. Imovina može biti opterećena dugovima, preneta na treća lica ili predmet dugotrajnih sudskih postupaka. Oduzimanje mora da se sprovede na osnovu zakona i uz poštovanje prava na odbranu i sudsku zaštitu.

Zato bi bilo rizično da se stalni rashodi države unapred planiraju oslanjanjem na buduću naplatu zaplenjene imovine. Novac iz takvih postupaka, kada bude pravosnažno i zakonito vraćen, može da bude dodatni izvor za javne investicije. Ali plate, penzije, obrazovanje i zdravstvo moraju da imaju stabilno finansiranje i onda kada suđenja traju godinama ili kada se deo imovine ne može naplatiti.

Stanovi za mlade: Povoljniji zakup i mogućnost otkupa

Među merama koje bi građani mogli neposredno da osete nalazi se predlog da mladi parovi, kao i zaposleni u prosveti i zdravstvu, dobiju mogućnost povoljnijeg zakupa stanova sa opcijom otkupa. Program predviđa i poreske olakšice za ove grupe, uz obrazloženje da bi dostupnije stanovanje pomoglo mladima da zasnuju porodicu i ostanu u Srbiji.

Za porodice koje teško mogu da prikupe novac za učešće za stambeni kredit, takva mera mogla bi da bude značajna. Ali njena uspešnost zavisiće od detalja koji još moraju da budu precizirani: koliko bi stanova bilo obezbeđeno, gde bi se gradili ili kupovali, ko bi imao pravo na njih, kolika bi bila mesečna zakupnina i kako bi se određivala cena otkupa.

Foto-Ilustracija: Shutterstock

Ako bi država masovno subvencionisala kupovinu stanova bez povećanja ponude, deo subvencija mogao bi da se prelije u više tržišne cene. Zbog toga bi stambena politika morala da obuhvati i pitanje ponude: izgradnju ili aktiviranje stanova, korišćenje javnog zemljišta, transparentne kriterijume raspodele i procenu stvarnih troškova.

Postoji i pitanje finansiranja. Stanovi sa povoljnim zakupom zahtevaju početna ulaganja, održavanje i upravljanje. Program bi zato morao da objasni da li bi se stanovi finansirali iz budžeta, kroz javno-privatna partnerstva, kreditne linije ili kombinaciju modela, kao i ko bi snosio rizik ako zakupci ne bi mogli da plaćaju obaveze.

Ugovor za stalno posle 12 meseci: Veća sigurnost zaposlenih

Studentski program predviđa izmenu Zakona o radu tako da bi se maksimalno trajanje rada na određeno vreme skratilo sa 24 na 12 meseci. Cilj je da se smanji dugotrajna nesigurnost zaposlenih i spreči da radnici godinama ostaju u neizvesnosti da li će dobiti ugovor na neodređeno.

Za zaposlene bi takva promena mogla da znači veću predvidljivost prihoda i lakše planiranje porodičnih i stambenih obaveza. Stabilniji radni status može da olakša pristup kreditima i poveća spremnost domaćinstava da troše i ulažu.

Foto: Shutterstock

Ipak, promena zakonskog roka ne garantuje sama po sebi da će svi radnici dobiti stalno zaposlenje. Poslodavci bi mogli da prilagode zapošljavanje, koriste druge zakonske oblike angažovanja ili da ranije prekinu radni odnos. Zbog toga bi uz izmene Zakona o radu bila važna i efikasna inspekcija rada, jasna pravila za izuzetke i nadzor nad zloupotrebom ugovora.

Za privredu je ključno da se pronađe ravnoteža između zaštite radnika i mogućnosti preduzeća da se prilagode promenama u potražnji. Efekat ove mere zavisiće od toga kako bude oblikovana i koliko dosledno bude primenjivana.

Borba protiv monopola i niže cene hrane

U programu se posebno ističe namera da se suzbije monopolističko ponašanje u trgovini i poveća zaštita domaće poljoprivrede. Studentska lista tvrdi da koncentracija tržišne moći i povlašćen položaj pojedinih uvozničkih grupa mogu da doprinesu nepovoljnom odnosu između otkupnih i maloprodajnih cena. Najavljuje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta i vode kao strateških resursa.

Ako se pokaže da pojedini učesnici na tržištu koriste dominantan položaj da ograniče konkurenciju, efikasnija primena propisa o zaštiti konkurencije mogla bi da doprinese boljim uslovima za proizvođače i potrošače. Veća konkurencija može da olakša ulazak novih trgovaca, unapredi pregovarački položaj dobavljača i smanji mogućnost da pojedine kompanije jednostrano nameću uslove.

Foto:Shutterstock.com

Ali nije svaka visoka cena dokaz monopola. Na cenu hrane utiču i troškovi energije, transporta, rada, uvoza, skladištenja i prerade, kao i vremenski uslovi i prinosi. Da bi država utvrdila gde postoji zloupotreba tržišne moći, potrebne su detaljne analize marži, tržišnih udela i ugovornih odnosa između trgovaca i dobavljača.

Zato će stvarni domet ove mere zavisiti od toga da li se predlažu konkretne promene zakona, jačanje Komisije za zaštitu konkurencije, bolji uvid u lance snabdevanja ili drugi instrumenti. Samo politička poruka o „razbijanju monopola“ nije dovoljna da se unapred obeća niža cena namirnica.

Besplatni udžbenici, obrazovanje i podrška domaćoj privredi

Drugi deo plana usmeren je na obrazovanje i produktivnost. Studentska lista predlaže besplatne udžbenike za sve osnovce i srednjoškolce, modernizaciju nastavnih programa, razvoj praktičnih znanja i veće povezivanje univerziteta, instituta i privrede. Predviđena je i podrška domaćim preduzetnicima, poljoprivrednicima, startapovima i inovacijama kroz grantove i subvencije.

Ekonomska logika ovih mera je dugoročna. Privreda koja se oslanja na kvalifikovaniju radnu snagu, inovacije i proizvode veće dodate vrednosti može da ostvaruje veći rast produktivnosti i da bude manje zavisna od investicija privučenih prvenstveno niskim zaradama i državnim podsticajima.

Foto: Slika generisana pomoću veštačke inteligencije (AI)

Međutim, takva transformacija ne može se ostvariti samo povećanjem subvencija. Potrebni su jasni kriterijumi za dodelu pomoći, provera rezultata, saradnja obrazovnih institucija i preduzeća, pristup finansiranju i stabilno poslovno okruženje. Kod besplatnih udžbenika, s druge strane, neophodno je izračunati godišnji trošak nabavke, distribucije i obnavljanja kompleta za sve učenike, uz jasno određivanje izvora novca.

Šta kažu ekonomisti i gde su slabe tačke plana?

U javnoj raspravi o ekonomskom programu pojavila su se dva važna pitanja: da li bi promena vlasti ugrozila makroekonomsku stabilnost i da li su predložene mere dovoljno detaljno razrađene.

Grupa od 30 ekonomista objavila je 21. oktobra 2026. izjavu u kojoj navodi da eventualna promena vlasti sama po sebi nije razlog za očekivanje ekonomskog sloma. Među potpisnicima su akademik Pavle Petrović, Milojko Arsić, Goran Radosavljević, Kori Udovički i Branimir Jovanović. Potpisnici su nastupili u ličnom svojstvu, a ne u ime institucija u kojima rade. U izjavi su ocenili da su upozorenja o automatskom urušavanju dinara, plata i penzija neosnovana i ukazali na rizike postojećeg modela koji se oslanja na netransparentna javna ulaganja i povlastice za investitore.

Foto: Shutterstock

Sa druge strane, kritika izneta u saopštenju Radničke partije, koje je objavio Danas, odnosila se na nedostatak procena troškova, rokova i jasnih izvora finansiranja pojedinih mera. To je politički stav stranke koja je deo liste okupljene oko vlasti, pa ga treba posmatrati u tom kontekstu, ali pitanje koje otvara jeste suštinsko: koliko bi koštala realizacija programa i kako bi se finansirala?

U dostupnom sažetku programa navedeni su pravci politike, ali za potpunu budžetsku procenu potrebni su dodatni podaci: konkretne poreske stope, broj korisnika stambenog programa, godišnji trošak besplatnih udžbenika, obim novih subvencija za privredu i procena novca koji bi zaista mogao da bude vraćen kroz postupke oduzimanja nezakonito stečene imovine.

Bez tih proračuna nije moguće pouzdano zaključiti da li bi predložene mere zahtevale veći budžetski deficit, preraspodelu postojećih rashoda ili kombinaciju različitih izvora finansiranja.

Može li ovaj plan da promeni srpsku ekonomiju?

Ekonomski plan Studentske liste obuhvata teme koje neposredno utiču na život građana: sigurnost zaposlenja, troškove stanovanja, cenu hrane, dostupnost obrazovanja i način na koji se troši javni novac. Njegov najznačajniji deo jeste insistiranje na transparentnosti ugovora i jačanju institucija, jer bi bez toga bilo teško proveriti efikasnost javnih ulaganja i sprečiti da se budžetski novac troši bez odgovarajuće kontrole.

Drugi deo programa predstavlja ambiciju da se privreda više oslanja na domaće preduzetništvo, znanje i produktivnost, a manje na niske troškove rada i povlastice za velike investitore. To je dugoročan cilj koji zahteva stabilne institucije, ulaganja u obrazovanje, konkurentno tržište i predvidivu ekonomsku politiku.

Ipak, između političkog plana i sprovedene ekonomske politike postoji velika razlika. Za ozbiljnu procenu biće potrebno da Studentska lista objavi detaljan fiskalni okvir, procenu efekata na budžet, rokove sprovođenja i merljive ciljeve za svaku veću meru.

Zaključak je da program nudi jasan pravac: više kontrole javnog novca, veću sigurnost za radnike i veći fokus na domaću privredu. Ali njegova stvarna vrednost neće se meriti samo obećanjima, već time da li postoje održiv budžet, konkretni mehanizmi sprovođenja i proverljivi rezultati.

(Telegraf Biznis)