• 2
 ≫ 

Povećana referentna kamatna stopa: NBS pooštrava monetarnu politiku

 ≫ 

Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je da pooštrava monetarne uslove

  • 2
ekonomija - biznis - referentna kamatna stopa

Foto: Shutterstock

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5%. U istoj

meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 2,5% i stopa na kreditne olakšice na 4,5%.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske,
ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.

Donošenjem ovakve odluke NBS će doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, navode iz NBS.

Dodaju da se na ovaj način utiče i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

NBS od oktobra prošle godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu.

Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, pooštrava uslove dinarske likvidnosti a cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.

U saopštenju se navodi da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.

Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije kao što su Sistem federalnih rezervi i Evropska centralna banka proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika.

Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama, navode iz NBS.

Ističu da, iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda zabeležile pad u prethodna dva meseca, one se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego pre godinu dana, pri čemu su cene prirodnog gasa i električne energije na evropskom tržištu u avgustu zabeležile čak nove rekordne nivoe.

Ukazuju da uz znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji.

Tako je međugodišnja inflacija u Srbiji u julu iznosila 12,8 odsto od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike, navodi NBS.

Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Iz NBS navode da je uprkos smanjenju eksterne tražnje u uslovima zaoštrenih geopolitičkih tenzija, u prvoj polovini ove godine zadržana relativno visoka stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u Srbiji, od 4,1 odsto međugodišnje.

U uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, očekuje se usporavanje privrednog rasta Srbije u ostatku ove i početkom naredne godine, tako da se projektuje da će, u osnovnom scenariju, rast u ovoj i narednoj godini biti u rasponu 3,5-4,5 odsto, ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže.

Narodna banka će, zavisno od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora u narednom periodu procenjivati ima li potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova a prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Sledeća sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra.

Video: Tabaković: Trudimo se da u fazi uvođenja novih usluga sprečimo kao moguće negativne pojave

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Krediti

    8. septembar 2022 | 12:15

    Opet po sirotinji, ajde još jace

    19
    0

    Podelite komentar

  • Ba

    9. septembar 2022 | 01:01

    Sve narodne banke povećavaju kamate, a zato sve privatne, bar na štednji, ni promil, zašto?

    1
    0

    Podelite komentar