• 0

Profiteri od krize: Zalagaonice u Nemačkoj pune

Šta zalagaonice čini toliko privlačnim, posebno u vremenima krize?

  • 0
Zakopano blago, zlato

Foto: Shutterstock

Sve više ljudi u Nemačkoj skuplja svoj poslednji novac kako bi mogli da plate sve veće račune za struju i gas ili hranu. I sve češće oni kojima je novac hitno potreban, odlaze u zalagaonice.

Onaj ko želi da zna kakva je trenutna ekonomska situacija u Nemačkoj, treba samo da prebroji koliko mušterija ima Nikolaus Bode. Pravilo je vrlo jednostavno: ako u zalagaonici u Zigburgu nema velikih gužvi, situacija u zemlji je dobra. Ali kada ljudi počnu da dolaze u velikom broju, to onda ukazuje na krizu.

Ovog septembra Bode ima posla preko glave. To znači da je situacija u Nemačkoj ozbiljna. „Zalagaonica je pokazatelj – ljudi dolaze kada je velika nezaposlenost ili kada postoje ozbiljni ekonomski problemi“, kaže Bode, piše Dojče vele. 

Bode je ranije vodio postupke prinudne prodaje nekretnina, a 1994. godine se, zajedno sa ocem, osamostalio, otvorivši zalagaonicu u centru Zigburga, gradića sa 40.000 stanovnika u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. On, dakle, već skoro tri decenije meri ekonomski puls zemlje. To što se trenutno dešava u nemačkoj, za njega, kao biznismena, zapravo je dobro. Ali Bode je ozbiljno zabrinut.

„Trenutno kod mene dolazi veoma mnogo starijih ljudi, ali i srednja klasa. To ranije nije bio slučaj. Imam veoma mnogo novih mušterija. Pored stalnih mušterija, dolaze i ljudi čiji prihodi veoma variraju. I primaoci socijalne pomoći koji, na primer, moraju da premoste vreme do naredne isplate.“

Skoro sve mušterije zalog dobiju nazad

Zalagaonica Nikolausa Bodea, jedna je od 250 privatnih zalagaonica u Nemačkoj. To je, može se reći, jedan od najstarijih zanata u Nemačkoj. Prva zalagaonica osnovana je u Hamburgu pre skoro pola milenijuma, tačnije 1560. godine.

Princip rada je sledeći: ljudi u zalagaonicu donose dragocene predmete i za njih dobijaju određene sume novca. Obično imaju rok od tri meseca da vrate dug, koji prate kamate i naknade. Klasičan primer izgleda ovako: za komad nakita Bode mušteriji u gotovini isplati 400 evra, a mušterija je u roku od tri meseca dužna da plati Bodeu 448 evra. U suprotnom se dragoceni predmet prodaje na aukciji.

„Stopa otkupa kod mene je 96 odsto. Skoro svi ponovo podižu založeni predmet, jer on vredi više nego što mi dajemo za njega. Mi pozajmljujemo samo deo njegove vrednosti, a ljudi taj predmet žele da zadrže, jer bi ga u suprotnom direktno prodali. Suština je u tome da se dobije brz kredit, a da se zalog ne izgubi. Za prodaju dragocenog predmeta dobija se više novca, ali je on onda zauvek izgubljen“, objašnjava Bode.

Prstenje, ogrlice, Roleksi – ponekad čak i životinje

Devet od deset dragocenosti koje završi u sefu Nikolausa Bodea je nakit. Ali, kao zalog je dobijao i motornu jahtu, ringišpil, pa čak i konja. Trenutno izbegava da primi tehničke uređaje, poput pametnih telefona, jer je gubitak vrednosti preveliki.

Šta zalagaonice čini toliko privlačnim, posebno u vremenima krize? Za mnoge ljude to je ne samo najlakši, već i jedini način da dođu do novca. Nisu potrebni dokumenti o kreditnoj sposobnosti, nisu potrebne potvrde o primanjima, nema neprijatnih pitanja. Dovoljna je samo lična karta.

„U banci dobijate zajam na osnovu lične kreditne sposobnosti, tako da morate da dokažete da imate odgovarajuća primanja i sve se proverava. Zalog je u banci sekundaran, dok je u zalagaonici upravo suprotno“, kaže Bode i dodaje. „Međutim, zalagaonica nije tu da nudi dugoročno finansiranje, za to je jednostavno preskupa i nepraktična. Ona je tu da bi se u neko dogledno vreme rešili problemi likvidnosti, koji se iznenada pojavljuju.“

Imidž zalagaonica se popravio

„Gotovina odmah – ozbiljno, diskretno i kompetentno“, stoji na Bodeovoj internet-stranici. Diskrecija je naročito važna, što znači da Bode svoje mušterije ne pozdravlja na ulici, kako ih ne bi doveo u neugodnu situaciju. Sve u svemu, imidž zalagaonica poslednjih godina znatno se popravio, a zalagaonice za automobile, u međuvremenu su deo svih velikih gradova.

Nikolaus Bode se priseća početaka: „Ljudi su se mnogo više stideli da dolaze kod mene. Pratio nas je i loš glas: prljav posao, po nekim dvorištima, s blindiranim staklom. To se promenilo. Mnoge zalagaonice poput moje, sada se nalaze u pešačkim zonama.“

Velika navala očekuje se narednih nedelja i meseci

Čak ni udruženja potrošača više ne gledaju toliko kritički na zalagaonice. Ipak, takvi krediti bi trebalo da budu samo kratkoročno rešenje i poslednji korak, u slučaju kada ništa drugo ne funkcioniše, upozoravaju stručnjaci. Problemi s dugovima ne mogu dugoročno da se reše založenim predmetom – to je samo kratkoročno rešenje, s relativno visokom naknadom.

Ali sve to trenutno ne sprečava studente da dođu u zalagaonicu Nikolausa Bodea. I jedna grupa studenata koji žive zajedno kod njega je potražila brzo i kratkoročno rešenje, kako bi mogli da plate račun za struju. Pred Bodeovim očima se čak povela i diskusija o tome čiji računar troši najviše struje – kako bi se u skladu s tim odredio zalog.

Nikolaus Bode to vidi kao uvod u ono što će uslediti narednih nedelja i meseci: „Kada stignu konačni računi za struju i kada budu neophodne doplate, očekujem ovde veliki priliv ljudi. Zaplena će biti sve više, jer ljudi jednostavno više neće moći da plaćaju svoje račune.“

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari