Totalni debakl: Propao Mekdonaldsov biznis s veštačkim mesom, lažne burgere niko neće

Foto: Shutterstock

Mekdonalds je početkom godine lansirao svoj prvi burger sa veštačkim mesom pod nazivom McPlant, međutim, kako stvari stoje, nije se proslavio kod potrošača. Od prošlog meseca na tamošnjem tržištu više nije u prodaji, a vrednost deonica Beyond Meata, kompanije koja za Mek proizvodi meso na biljnoj bazi, pala je za 70 posto.

U SAD-u se pokazalo poprilično izazovno naterati mesojede da pređu na imitacije mesu. Pre samo dve godine, činilo se da će Beyond Meat i njegov konkurent Impossible Foods (koji je razvio burger na biljnoj bazi za Burger King) zajedno s ostatkom industrije pokrenuti prehrambenu revoluciju.

Nakon desetgodišnjeg razvoja 2018. godine ono postaje deo mejnstrima. Prodavnice su počele da prodaju mleveno meso i kobasice Beyond Meata, a sve više restorana nudilo je veštačko meso u svojim jelovnicima. Potom je Burger King 2019. lansirao Impossible Whopper, dok se KFC sa sendvičem od biljne piletine veganskom fast-food tržištu priključio prošle godine. I američki lanci Pizza Hut, Dunkin' Donuts, Taco Bell, Papa John's, Chipotle i Subway takođe su u svoju ponudu uvrstili nove opcije.

Teme za vas

Činilo se da se i Wall Street okreće veganstvu. Najveći investitori verovali su da će meso biljnog porekl činiti 15 posto ukupne prodaje mesa do 2030. godine. I dok se vrednost Beyond Meata 2019. procenjivala na 10 milijardi dolara, danas se procenjuje na 900 miliona dolara. Izgleda da je s jedne strane stvarni interes Amerikanaca za mesom biljnog porekla precenjen, ali i da za promene prehrambenih navika na nivou kolektiva treba puno više vremena nego što se mislilo.

Bil Gejts podržao je Beyond Meat i brojni fondovi rizičnog kapitala koji obično ulažu u tehnološke startape, odjednom su počeli da ulažu u startape koji proizvode meso biljnog porekla. Čak i najveći igrači u mesnoj industriji počeli su da ulažu u kompanije koje proizvode veštačko meso.

Međutim, investitori nisu mogli da računaju na potrošačko okruženje u kojem se danas nalazimo, a ovi proizvodi nisu jeftini. Pojedini investitori su verovali da će se s mesom dogoditi ono što se dogodilo s mlekom. Alternative kravljem mleku, poput bademovog ili sojinog sada čine 15 posto američkog tržišta.

Iako su nešto skuplje od kravljeg mleka, alternative su i dalje cenovno prihvatljivije nego alternative mesu, a i mnogi ljudi s razvijenom intolerancijom na laktozu prešli su na druge opcije.

Osim za životinjski svet, prelazak na veštačko meso bi potencijalno moglo da pomogne u borbi protiv klimatskih promena. Prema jednom istraživanju u toj borbi ključna je redukcija konzumacije govedine za 75 posto, svinjetine za 90 posto i kokošjih jaja za 50 posto po čoveku.

Ipak, to izgleda nije dovoljno za brzu promenu potrošačkih navika.

(Telegraf Biznis)