Misteriozno curenje: Kome je u interesu da eksplodira uspavani gasovod usred krize i rata?

Evropske zemlje u utorak su se utrkivale da istraže neobjašnjiva curenja u dva ruska gasovoda koji prolaze ispod Baltičkog mora u blizini Švedske i Danske, a reč je o infrastrukturi u srcu energetske krize od ruske invazije na Ukrajinu.

Nekoliko evropskih zvaničnika se saglasilo u tezi da je sabotaža verovatan uzrok, dok Rusija, koja je izgradila mrežu, to nije isključila.

Norveški ministar za naftu i energetiku Terje Asland rekao je da prve informacije dobijene o curenju ukazuju da je reč o "sabotaži". Švedska premijerka Magdalena Anderson i njena danska koleginica Mete Frederiksen rekle su da je incident verovatno bio „nameran“, ali su umanjile mogućnost vojne pretnje.

U Moskvi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima: „Trenutno se ne može isključiti nijedna opcija".

Oba gasovoda su bila žarišta u eskalirajućem energetskom ratu između evropskih prestonica i Moskve koji je udario velike zapadne ekonomije, doveo do skoka cena gasa i pokrenuo lov na alternativne izvore energije.

Prema operateru gasovoda Nord Stream, trenutno nije moguće proceniti „vremenski okvir za obnavljanje infrastrukture za transport gasa“.

U saopštenju od sinoc se dodaje se da padovi pritiska u cevovodu sugerišu da je došlo do fizičkog oštećenja.

Nemačke, danske i skandinavske bezbednosne vlasti pomno su pratile curenja u Baltičkom moru i istraživale njihov uzrok, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji je takođe rekao da nemačko snabdevanje energijom nije ugroženo.

Ranije tokom dana, švedska pomorska uprava izdala je upozorenje o dva curenja u gasovodu Severni tok 1, ubrzo nakon što je otkriveno curenje na obližnjem gasovodu Severni tok 2.

Serija curenja

Nijedan gasovod nije pumpao gas u Evropu u vreme kada je otkriveno curenje, ali incidenti mogu da ponište sva preostala očekivanja da bi Evropa mogla da dobije gas preko Severnog toka 1 pre zime.

Iako nijedan nije bio u funkciji, obe cevi su i dalje sadržale gas pod pritiskom.

Gasprom, kompanija pod kontrolom Kremlja i koja ima monopol na izvoz ruskog gasa gasovodom, odbila je da komentariše incident.

Rusija je smanjila isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1 pre nego što je u avgustu potpuno obustavila transport, okrivljujući za to sankcije Zapada i tehničke poteškoće. Evropski političari kažu da je to bio izgovor za prestanak isporuke gasa.

Novi gasovod Severni tok 2 tek je trebalo da uđe u komercijalne operacije. Plan da ga koristi za snabdevanje gasom Nemačka je odbacila nekoliko dana pre nego što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu u februaru.

Ali, ko bi profitirao?

Stručnjaci su se takođe složili da bi šteta mogla biti namerna.

Foto: Gazprom / WillWest News / Profimedia

Jakub Godžimirski, profesor istraživanja na Norveškom institutu za inostrane poslove koji je specijalizovan za rusku energetsku politiku, rekao je da je curenje moglo biti tehnički kvar, ali je rekao da je sabotaža moguća.

„Postoje neke indicije da se radi o namernoj šteti“, rekao je izvor, dodajući da je još prerano za donošenje zaključaka. "Morate se zapitati: ko bi profitirao?"

Curenje se dogodilo neposredno pre svečanog puštanja u promet gasovoda Baltik Pajp koji je prevozio gas iz Norveške u Poljsku, što je deo napora Varšave da diverzifikuje isporuku iz Rusije.

Norveška agencija za bezbednost nafte (PSA) pozvala je u ponedeljak naftne kompanije da budu na oprezu u pogledu neidentifikovanih dronova uočenih kako lete u blizini norveških morskih naftnih i gasnih platformi, upozoravajući na moguće napade.

Brodovi ne mogu da priđu blizu mesta curenja, a postoji rizik i od zapaljenja iscurelog gasa iznad vode i u vazduhu, saopštila je danska agencija za energetiku, dodajući da nema bezbednosnih rizika povezanih sa curenjem van zone isključenja.

Eksplozije u oblasti blizu gasovoda Severni tok otkrili su seizmolozi u ponedeljak, međutim nije jasno da li su ti događaji povezani sa gasovodima.

Curenje bi uticalo na životnu sredinu samo na lokalnom nivou, što znači da bi bila pogođena samo oblast u kojoj se nalazi oblak gasa, navodi se u saopštenju, dodajući da bi izlazak metana sa efektom staklene bašte imao štetan uticaj na klimu.

Danske vlasti su zatražile da se nivo pripremljenosti Danske za energetski i gasni sektor podigne.

(Telegraf Biznis)