Pušten u rad gasni interkonektor Bugarska - Grčka, Vučić: Veoma važan dan za Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao je u Bugarsku gde je učestvovao na svečanoj ceremoniji povodom puštanja u rad gasnog interkonektora Bugarska - Grčka.

Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, počeo je sa radom jutros u 7 časova.

Predsednika Srbije dočekao je predsednik Bugarske Rumen Radev, koji je izjavio da otvaranje interkonektora znatno menja energetsku mapu Evrope.

- Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti - rekao je Radev.

- Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima - dodao je.

Predsednik tehničke vlade u Bugarskoj Galeb Donev koji je istakao da je puštanje u rad gasnog interkonektora veoma važan projekat za dve zemlje i ceo region, ali i Evropu, koji u ovoj situaciji diverzifikuje izvore snabdevanja gasom.

- Naš zajednički napor je uspeo i ovaj projekat je danas opertivan, novi gasovod ima kapacitet da zadovolji domaće potrebe - istakao je Donev.

On je dodao da je diverzifikacija snabdevanja gasom za Bugarsku ključna za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja gasom.

- Intekonektor je od suštinskog značaja za Bugarsku i obezbeđivanje dovoljnih količina gasa, a posebno imajući u vidu energetsku krizu i veliki rast cena energenata - dodaje.

LNG terminal u Aleksandropolisu na severu Grčke biće gotov, kako se očekuje, do kraja naredne godine, koji će dodatno multiplikovati izvore snabdevanja.

- Gasni interkonektor će biti u punoj sinergiji sa LNG terminalom u Aleksandropolisu i biće veza za Južni gasni koridor i obezbedićemo alternativno gasno snabdevanje iz Kaspijskog regiona - naglasio je Donev.

On je dodao da će to pomoći Evropi da se oslobodi od zavisnosti od samo jednog snabdevača gasom.

Donev je ukazao i na značaj gasovoda TAP i TANAP.

Obraćanje predsednika Vučića

Predsednik Srbije čestitao je Bugarskoj i Grčkoj na otvaranju gasnog interkonektora i istakao značaj za Srbiju.

- Pričali smo o ovome, ali smo smatrali da je to luksuzna stvar koja nam nije potrebna. Ali, sada vidimo da su ti ljudi to drugačije videli i verovali u taj projekat. I oni će imati brojne prednosti i koristi. Otvaranje gasnog interkonektora veoma je važan i za Srbiju, već smo počeli da gradimo interkonektor između Bugarske i Srbije. Trebalo bi da bude gotov naredne godine. Nadamo se da ćemo u isto ovo vreme 2023. godine napraviti ovakvu ceremoniju u Srbiji - rekao je na početku svog govora Vučić.

Kako je naveo, bez predsednik Azerbejdžana Ilhama Alijeva, diverzifikacija gasa i energije ne bi bila moguća.

- Alijeva više ne možete da dobijete, postao je tako popularan u Evropi. Za kraj, kao što sam rekao, ovo je veoma bitan dan za Srbiju, hvala vam na ovoj organizaciji, uvek se okupljamo, oslanjamo jedni na druge kada mislimo da je nešto bitno - dodao je Vučić.

Predsednik je zamolio predsednicu Evropske komisije Urusulu fon der Lajen u svom obraćanju da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajedničku listu zemalja EU kada je reč o cenama energenata.

- Draga Ursula, ne slušajte 100 odsto mog prijatelja Kirijakosa Micotakisa i nemojte 100 odsto da ponovite mere iz doba borbe sa kovidom - zahvalni smo na vašoj podršci, ali kada govorimo o novcu, mi ne možemo da apsorbujemo ove cene energenata i molimo vas da zemlje ZB stavite na tu listu zajedno sa drugim iz EU i znam da će se moj prijatelj Micotakcis složiti sa tim da stavite naše zemlje ZB na isti spisak sa zemljama EU kada je reč o cenama i bićemo vam beskrajno zahvalni - poručio je Vučić.

Obraćanje predsednika Azerbejdžana

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je izvoz gasa iz te zemlje prošle godine iznosio oko 90 milijardi kubnih metara od kojih je 8,2 milijarde otišlo u Evropu, što je porast od 40 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

- Ove godine povećaćemo izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memornadum o razumevanju sa EK i to je jedan veoma važan dokument na osnovu kojeg planiramo da do 2027. godine udvostručiemo naše snabdevanje prirodnog gasa Evropi - rekao je Alijev.

On je istakao da Azerbejdžan ima sve kapacitete da to uradi.

Prema njegovim rečima, projekat gasnog interkonektora će igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope i u diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom.

- Energetska bezbednost je deo nacionalne bezbednosti svake države, a trenutna geopoliticka situacija u svetu to još jednom dokazuje - poručio je Alijev.

Dodao je da je azerbejdzanski gas gotovo dve godine prisutan na evropskom tržištu, a od sada i u Bugarskoj.

- Južni gasni koridror je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata na kontinentu koji je promenio energetsku mapu Evrope. Azerbejdžan je ponosan što je inicijator - rekao je Alijev dodajući da je siguran da će Azerbejdžan postati i pouzdan partner u snabdevanju elektricitetom.

Ceremony of launching of Commercial Operations of the gas interconnector #IGB was launched in Sofia, today. Capacity of IGB is 3 bcm, will be extended to 5.5 bcm. #Azerbaijani #gas can be exported to #Ukraine, #Romania, #Hungary, #Serbia, North #Macedonia by IGB. #Energy #Europe pic.twitter.com/OGT49Dn5z9— Vugar Bayramov (@VugarBayramov3) October 1, 2022

Obraćanje premijera Grčke

Premijer Grčke Kirjakos Micotakis rekao je danas u Sofiji da gasni interkonektor između Bugarske i Grčke osnažuje energetsku bezbednost svih zemalja kako na Balkanu, tako i na evropskom kontinentu u celini.

- Ovaj gasovod će dovesti prirodni gas iz Azerbejdžana u Bugarsku i oslobodiće nas stega ruskog gas - rekao je Micotakis.

Ocenio je da je puštanje u rad ovog gasovoda danas izuzetni trenutak, ne samo za "Jugoistočnu Evropu već i za čitavu Evropu" i izrazio zadovoljstvo što njegova zemlja igra aktivnu ulogu u tome da postane energetski centar u regionu.

Objasnio je da će ovaj interkonektor omogućiti da evropske zemlje prevaziđu izazove usled pandemije i krize u Ukrajini, ali i da zajedno promovišu prosperitet naših naroda.

- Ovo je projekat koji donosi diversifikacju izvora snabdevanja i povezuje evropske države koje dele iste vrednosti, solidarnost i rgionalnu saradnju - rekao je Micotakis.

Micotakis smatra da evropske zemlje moraju zajedno da nastupe i izbegnu fragmentaciju evropskog energetskog tržišta.

- Moramo da budemo sigurni da je evropska solidarnost iznad nacionalnih interesa. Grčka će biti spremna da doprinese naporima kojima Evropska komisija rukovodi - poručio je Micotakis.

Na otvaraju gasovoda su i predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Krijakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Glad to be in Sofia for the opening of the gas interconnector between Bulgaria and Greece.This pipeline is a game-changer for 🇧🇬It’s also a key contribution to Europe’s energy security. pic.twitter.com/Vzy6YmwCOd— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) October 1, 2022

Obraćanje Ursule fon der Lajen

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu i da novi gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi.

- Danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu. Bugarska je ranije primala 80 odsto gasa iz Rusije, pre nego što je Rusija odlučila da pokrene rat protiv Ukrajine i energetski rat protiv Evrope. Ovaj gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi. Znači slobodu i prekid naše zavisnosti od ruskog gasa - rekla je fon der Lajen.

Ona je ukazala da se Evropa nalazi na kritičnom raskršću, jer je energetska kriza ozbiljna, ali je ubeđena da svi zajedno mogu da izađu na kraj sa tim.

- Kriza jeste ozbiljna i zahteva od Evrope zajednički odgovor, koji će omogućiti da se smanje cene energenata za domaćinstva i privredu. Mi to možemo - rekla je Fon der Lajen i dodala da su se juče svi u EU složili da se ograniče izuzetne zarade koje ostvaruju pojedine energetske kompanije, i da se ciljano pomaže osetljivim domaćinstvima i firmama.

Poručila je da se moraju zaštititi osnove naših privreda i jedinstveno tržište EU u kojem, kaže, leži snaga Unije.

- Bez zajedničkog evropskog rešenja, ozbiljno rizikujemo da dođe do fragmentacije, zato je od ključne važnosti da sačuvamo jednake uslove za sve na jedinstvenom tržištu, da izbegnemo narušavanje i turbulenacije. Moramo da uradimo više, da suzbijemo rast cena energenata, moramo da uložimo zajedničke napore i o tome ćemo razgovarati za nekoliko dana u Pragu - kazala je Fon del Lajen.

Dodala je i da joj se dopao moto koji je videla u Bugarskoj, na ovoj ceremoniji: "Ako želite da idete brzo, idite sami, ali ako želite da idete daleko, idite zajedno sa drugima".

Nakon puštanja u rad, očekuje se bilateralni sastanak predsednika Vučića sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom.

Kapacitet od tri milijarde kubika gasa

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a u subotu treba da počnu prve komercijalne isporuke.

Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj.

Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.

Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.

Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis.

Gasovod između Bugarske i Grčke prenosiće gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu.

Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine.

Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine.

Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)