Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo iznosi 43.315 dinara

Foto: Shutterstock

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji je lane iznosila 21,2 odsto i u odnosu na 2020. godinu niža je za 0,5 procentnih poena, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 28,5 odsto i u odnosu na 2020. bila je niža za 1,3 procentnih poena prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat ljudi čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. godini iznosio 24.064 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Teme za vas

Ova stopa, navodi se, ne pokazuje koliko ljudi je stvarno siromašno, nego koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, a za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio je 50.533 dinara.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat ljudi koji su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćeni ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Posmatrano prema starosti, ljudi između 18 i 24 godine najviše su bili izloženi riziku od siromaštva, 27,7 odsto, kao i lica od 65 i više godina, 22,7 odsto dok su najnižu stopu rizika od siromaštva imali ljudi između 25 i 54 godine,19,1procenat.

Gledano prema tipu domaćinstva, domaćinstva sa izdržavanom decom bila su više izložena riziku od siromaštva, 21,4 odsto u odnosu na domaćinstva bez izdržavane dece, 20,9 odsto.

Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva u kojima žive dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, 38,8 odsto, a najnižu domaćinstva sastavljena od tri ili više odraslih osoba, 14,3 procenata.

Ministar finansija se sastao sa članovima Fiskalnog saveta

Ministar finansija Siniša Mali i ministarka za rad Darija Kisić razgovarali su danas sa članovima Fiskalnog saveta o Predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva Fiskalnog saveta, a ministar je rekao da je potrebno uraditi analizu ekonomskih efekata mera i da će razgovori o tome biti nastavljeni.

Fiskalni savet su predstavljali predsednik tog nezavisnog državnog organa Pavle Petrović i članovi Nikola Altiparmakov i Bojan Dimitrijević.

Mali je istakao značaj razgovora sa predstavnicima Fiskalnog saveta i istakao da su svi na istom zadatku, a to je da oni koji su ekonomski najugroženiji dobiju adekvatnu pomoć i podršku.

Ministar je rekao da su nadležni u tom ministarstvu i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja veoma pažljivo pročitali sve predloge Fiskalnog saveta.

Ministarka Kisić ukazala je da primena Registra socijalnih karata, početak primene Zakona o socijalnom preduzetništvu, reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, koja se očekuje u narednom periodu, treba da doprinesu poboljšanju položaja socijalno najugroženijih kategorija stanovništva i pravednijoj raspodeli socijalnih davanja.

Kisićeva je istakla i da postoji tendencija smanjenja izdvajanja za decu u domenu socijalne pomoći, jer konstantno rastu primanja roditelja, dodajući da se istovremeno povećavaju izdvajanja za decu po drugim aspektima poput finansijske podrške prilikom rođenja deteta ili pomoći majkama pri kupovini prve nekretnine.

Na sastanku je bilo reči i o budžetu za 2023. godinu, povećanju penzija i predstojećoj poseti delegacije Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.

(Telegraf Biznis/Tanjug)