"Sir na pici nije sir": Porezi zbog kojih firme svako malo idu na sud

Ponekad može biti izazov dobiti pravu mešavinu preliva koja picu čini ukusnom. Ako stavite previše nadeva, to može učiniti testo vlažnim, a pogrešna kombinacija sastojaka može uticati na ukus.

Ali, u avgustu je jedna indijska firma koja proizvodi prelive za picu postavila drugačiji izazov na sudu. Nije se radilo o ukusu. Bio je to spor oko stope poreza na robu i usluge, piše BBC.

Teme za vas

Otkako je uveden pre pet godina, ovaj porez je naširoko pomogao u povećanju poreza u Indiji: GST (eng. Goods and Services Tax) sada generiše više od 17 milijardi dolara mesečno za petu najveću svetsku ekonomiju.

Na sudu, Khera Trading Company je tvrdila da njihov preliv od mocarele treba da bude klasifikovan kao sir, koji podrazumeva niži porez na robu i usluge od 12%. Na kraju krajeva, sir i čvrsti mlečni proizvodi čine više od trećine preliva, dodaje se. Ali, sud u državi Harijana nije saglasan s tim.

Rečeno je da se sir u prelivu ne može zaista klasifikovati samo kao sir. Naime, kako biljna mast koju preliv sadrži nije sastojak sira, sud smatra da bi takva klasifikacija bila pogrešna. Toping sadrži 22% ulja. Firma kaže da prisustvo ulja pomaže teksturi, ukusu preliva, a i jeftino je.

Ako se klasifikuje kao "jestivi proizvod", što ovaj preliv i jeste, onda se to oporezuje sa 18%. Indijska firma je izgubila ovaj slučaj slučaj.

Ipak, ovakve sudske "bitke", piše BBC, navode poreske stručnjake da veruju da je revolucionarni GST u Indiji - koji je zamenio gomilu lokalnih poreza u 29 država - previše zamršen.

Sa pet različitih stopa poreza - 5%, 12%, 18% i 28% i 0 odsto za neupakovanu hranu - porez na skoro 2.000 roba i usluga postao je preglomazan, kažu.

- Ovo je dovelo do zabune u kategorizaciji proizvoda ili usluge na osnovu određenih kodova zajedno sa njihovim cenama. Bilo je mnoštvo [sudskih] presuda od početka GST-a - kaže Anita Rastogi, partner u konsultantskoj firmi PricewaterhouseCoopers.

Čini se da se porez posebno "vezao u čvorove" kada je u pitanju indijska prehrambena industrija. Npr, za nešto poput palačinki, pod imenom paratha, porez je 18 odsto, ali za roti koji takođe podseća na palačinku/somun - porez je svega 5 odsto.

Parata / Foto: shutterstock.com

Firma Vadilal Industries je u junu prošle godine izašla na sud postavljajući pitanje zašto njihove upakovane smrznute parate treba da se oporezuju drugačije od rotija.

Na kraju krajeva, ključni sastojak oba proizvoda je pšenično brašno.

Roti / Foto: shutterstock.com

Ipak, sud je rekao "ne". Sudija se saglasio da su upakovane parate uglavnom sadržale pšenično brašno, ali - evo gde je caka - imale su i "druge sastojke" kao što su voda, biljno ulje, so, povrće i rotkvica.

Odbijajući izjašnjenje o krivici, sud je rekao sledeće: "Parate koje je dostavio podnosilac žalbe razlikuju su od rotija".

Ovakvih presuda ima još na sijaset. Recimo, sladoledi koje prodaju saloni lepote privlače veću stopu poreza (18%) od sladoleda koji se prodaju u restoranima, jer ovi prvi prodaju već gotov proizvod i ne pripremaju ga.

Proizvođač aromatizovanog mleka otišao je na sud osporivši porez od 12% na svoj napitak, kada je obično mleko bilo oslobođeno poreza. Firma je rekla da njen proizvod ima "92% mleka i samo 8% šećera". Ali, sud je rekao da aromatizovano mleko po zakonu i definiciji - nije mleko.

(Telegraf Biznis)