Slon je u sobi: Svi pričaju o Kini i Americi, umesto o ovoj zemlji, koja takođe "diktira"

Iako treća po veličini ekonomija sveta, Japan je nekako uvek "u senci", i to ne samo u odnosu na SAD i Kinu, već i Nemačku, ostale zemlje EU.

Zapravo, malo se priča o ekonomskom uticaju Japana na druge zemlje, ali i na ekonomske promene u samoj državi. Pritom, Zemlja izlazećeg sunca trenutno doživljava neke od nezapamćenih promena u svojoj (bližoj) istoriji.

Teme za vas

Dok se bori da izađe na kraj sa krizom, Japan ponovo beleži porast osnovne inflacije, koja je u u novembru skočila na 3,7%, što je najviše od 1981. godine. Dakle, oboren je 41-godišnji rekord.

Pre više od četiri decenije, kriza na Bliskom istoku je poremetila proizvodnju nafte i izazvala skok cena energije. Sada se dešava rat u Ukrajini, u kombinaciji sa posledicama korona krize.

Ono što se sada, dodatno, dešava jeste stagniranje plata, uprkos rastu cena. Japanci, inače, važe za radoholičare, jednu od najvrednijih nacija, sa jasnim principima radne etike.

Međutim, izgleda da entuzijazam slabi. Nije to krenulo samo sada, usred podivljale inflacije, već nekoliko godina unazad - otkako je pandemija uzela maha i preusmerila milione na rad od kuće.

Krenulo je preispitivanje sopstvene sreće, blagostanja i kvaliteta života, te studije pokazuju da Zemlja radoholičara sve više teži kraćem radnom vremenu. 

Mnogi zaposleni su navikli da često rade do kasno u noć, te da maltene nemaju slobodno vreme za odmor i oporavak. Tokom godina, mnogi zdravstveni problemi koji su proizašli iz takvog načina života naveli su vladu da promeni svoju "politiku", što je donelo različite aspekte uspeha.

Jedan od predloga za smanjenje opterećenja je četvorodnevna radna nedelja, koja postaje sve popularnija planetarno. Takva politika ima za cilj da poboljša ravnotežu između posla i privatnog života za radnike koji imaju porodične obaveze ili im je potrebno više slobodnog vremena da steknu nove veštine.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, podeljena su mišljenja o tome da li će se nova politika pozabaviti izazovima koji proizilaze iz nedostatka radne snage u Japanu.

Podsećamo vas i da je, ranije ove nedelje, Banka Japana "šokirala" tržište svojom novom odlukom, budući da je sve do tog momenta zadržavala svoju ultralabavu monetarnu politiku kako bi podstakla ekonomiju. Ipak, zbog aktuelnog podizanja gornje granice kamatne stope na svoje desetogodišnje državne obveznice sa 0,25% do 0,5% - japanska valuta je skočila u odnosu na američki dolar, dostigavši vrednost od 151 jena za dolar, prvi put od 1990. godine.

Slaba valuta je, inače, doprinela inflaciji u zemlji jer je ubrzala visoke troškove uvoza koji su porasli zbog rata u Ukrajini. Iako je ovo neka vrsta "šoka" za Japan, ta azijska država i dalje ima jednu od najnižih stopa inflacije na svetu.

Godišnja stopa inflacije u SAD je 7,1%, dok je u EU 11,1%, a u Velikoj Britaniji 10,1%.

Važno je istaći da se promene koje se dešavaju u Japanu, ma koliko delovale "lokalno", lako mogu preliti na ostatak sveta.

"Japanska ekonomija je jača nego što mnogi misle", pisao je The Economist lane, a nama ostaje da se pitamo - koliko, zapravo, znamo o odnosima treće svetske ekonomije sa drugim zemljama i o dešavanjima unutar samog Japana?

(Telegraf Biznis)