Kako je Božić od skromnog običaja prerastao u najveći izvor profita?

Foto: Shutterstock

Mali praznik ukorenjen u paganskim ritualima pretvoren je u proslavu trgovine i potrošnje od strane pisaca, umetnika i trgovaca prenosi Blumberg.

"Ovo je sezona kada će se potrošiti puno novca na ekstravagantne, uglavnom nepotrebne poklone. Ovog novembra i decembra, američki kupci će potrošiti više od triliona, pri čemu će najveći deo novca otići na božićne poklone", dalje navode.

Teme za vas

Kada je krenula komercijalizacija Božića?

Pre 19. veka Božić je bio relativno mali praznik ali nakon što je Amerika doživela industralizaciju i postala najveća svetska ekonomija, Božić je postao proslava trgovine i potrošnje, sa Deda Mrazom kao njegovim najvećim prodavcem.

Zasluge za uspon Božića kao nacionalnog praznika pripadaju romanopiscu Vašingtonu Irvingu i njegovom krugu. Ovi pisci su poštovali holandsko nasleđe Njujorka i usvojili su Svetog Nikolu kao sveca zaštitnika grada.

Klement Klark Mur napisao je svoju poznatu pesmu "Poseta Svetog Nikole", 1822. godine. Oslanjajući se na neke prilično različite narodne tradicije, i praveći neke svoje, Mur je maskotu Njujorka promenio u bucmastog davaoca poklona koji je prelazio praznično nebo u sankama koje su vukli leteći irvasi.

Tako se prvi put pojavljuje i potreba za davanjem poklona.

Foto: Pixabay.com

Od porodičnih veza do luksuza

Isprva, davanje poklona vezivalo se za porodicu i porodične vrednosti, a ne materijalizam ili ekstravaganciju. Međutim, trgovci su u ovome videli zlatnu priliku.

Ukrase za jelke prvi je počeo da prodaje Frenk Vulfort. Ubrzo je napravio lanac radnji za božićnu robu, a takođe je uputio radnike da postave Božićno drvce, okače ukrase i prodaju praznik.

- Ovo je vreme naše žetve...  Neka se isplati - opisuje Blumberg.

Do 1880. godine, prodavci počeli da se pripremaju za Božić kao da je vojna kampanja. Profit radnji počeo je da zavisi u velikom od prazničnih dana.

Foto: Shutterstock

Deda Mraz kakvog danas "poznajemo"

Prvi prikaz modernog Deda Mraza vezuje se za 1866. godinu i umetnika Tomasa Nasta koji je razradio Murovu viziju čuvenog dede. Naime, dodao je "pozadinsku priču" omiljenom deki na planeti, objašnjavajući da dolazi sa Severnog pola, da je srećno oženjen kao i da ima vilenjake koji mu pomažu oko kreiranja poklona.

Ova priča došla je baš u vreme kada su radnički nemiri prerasli u nasilje, a Mraz je ponudio zadovoljavajuću fantaziju, upravljanjem najvećom fabrikom bez štrajka ili odlaska.

Preplitanje Božića i kapitalizma uznemirilo je mnoge Amerikance, što je navelo kritičare da izraze svoje nezadovoljstvo o gruboj komercijalizaciji praznika.

Ali i ovde je Deda Mraz bio model: možda je bio najuspešniji vlasnik fabrike na svetu, ali je davao svoje bogatstvo.

Kao što je primetio istoričar Stiven Nisenbaum, Deda Mraz iz pozlaćenog doba je pomirio sve vrste paradoksa. Uprkos tome što ste najveći svetski proizvođač i distributer, oslanjate se na staromodne alate i zanatski rad i prilično zastareo, nepouzdan sistem isporuke.

Do 20. veka, Deda Mraz je počeo da se pojavljuje i u  reklamama. Tokom ovih godina, "omiljeni deka" je prodao izuzetan asortiman proizvoda: karte za voz, sapun, pastu za zube, viski i životno osiguranje...

Takođe je postao centralna fgura u Koka-Kolinim kapmanja. Ali je nesvesno predvideo vezu između konzumiranja slatkih pića i gojaznosti.

Druge kompanije su razradile mit o Deda Mrazu kako bi stvorile potpuno nove fenomene pop-kulture. Najpoznatiji od njih bio je Rudolf - irvas sa crvenim nosom. Napisana od strane reklamnog čoveka po imenu Robert Mej, priča o izgnanom kopitaru prodata je u milionima primeraka u prvoj godini i mnogo više u narednim godinama.

Kako bi rekao Grinč iz čuvenog filma "Grinč koji je ukrao Božić": Možda Božić ne dolazi iz prodavnice, možda Božić znači malo više?

(Telegraf Biznis)