Kina više nije svetska fabrika, evropske kompanije beže: Otkrivamo koje su posledice po Srbiju

Foto: Shutterstock

Kina više nije percipirana kao svetska fabrika, a dve trećine evropskih kompanija namerava da preseli poslovne aktivnosti u druge zemlje.

Kao moguće alternative, pojavljuju se Indija, Japan, Singapur i Južna Koreja. Ovo se navodi se u  studiji međunarodne konsultantske kuće Horvath. A mi smo proveravali koje posledice ovo ima po tržište Balkana, a time i Srbije.

Dokument se zasniva na intervjuu sa 150 top menadžera kompanija koje dolaze iz Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, sa godišnjim prometom većim od 200 miliona evra.

Trgovinske barijere, sankcije, efekti mera predostrožnosti protiv virusa korona, samo su neki od rizika koji nastaju usled međunarodne povezanosti i zavisnosti. Kako bi ublažile njihov negativan uticaj, kompanije se sve više okreću regionalnoj diverzifikaciji i strategiji “lokalno za lokalno”, koja podrazumeva da se proces od proizvodnje do prodaje obavlja unutar jednog tržišta.

Na ovaj način sve više se posmatra i Kina, o čemu svedoči i premeštanje aktivnosti kompanija u druge zemlje i regione.

“Lokalizacija celokupnog procesa od proizvodnje do prodaje potrebna je kako bi se logistički proces uprostio i pojednostavio. Kompanije se, kao i u prethodnom periodu, i dalje uglavnom fokusiraju na Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, smatrajući ova tri kontintenta svojim najvažnijim tržištima, kako za prodaju, tako i za nabavku", objašnjava Maria Boldor iz Horvátha.

Kako je došlo do ove situacije?

Svedoci smo jasnog trenda u pravcu diverzifikacije u okviru kojeg evropska ekonomija reaguje prilagođavanjem svojih struktura sa ciljem smanjenja rizika i ublažavanja izloženosti. Većina kompanija će u budućnosti intenzivnije lokalizovati svoje lance vrednosti.

"Evropa ponovo dobija na značaju kao tržište nabavke i proizvodnje u mnogim industrijama. Jedan od primera je proizvodnja baterija za lokalno tržište prodaje električnih vozila. Sedam od deset kompanija planira da otvori nova tržišta u naredne tri godine, dok 85 odsto želi da svoj potencijal iskoristi i van Evrope. Međutim, njihove strategije internacionalizacije i globalni otisci će se morati prilagođavati okolnostima", kaže Boldor za Telegraf Biznis.

Evropa je na vrhu liste potencijalnih tržišta koja najviše obećavaju sa 66 odsto ispitanika koji to potvrđuju.

Potencijalne mogućnosti mogu se pojaviti na primer otvaranjem proizvodnih pogona ili regionalnih centara za Balkan, objašnjava naša sagovornica/Foto: Privatna arhiva

Ipak, skoro polovina njih je sada (čak i više) fokusirana na Aziju (47 odsto), a slede Severna Amerika sa 37 i Južna sa 33 odsto. Bliski istok (26 odsto), Afrika (17 odsto) i Okeanija (11 odsto) nalaze se na začelju liste najinteresantnijih potencijalnih tržišta.

Imamo li potencijalne šanse?

Koje posledice po tržište Balkana, a time i Srbije?

Potencijalne mogućnosti mogu se pojaviti na primer otvaranjem proizvodnih pogona ili regionalnih centara za Balkan, objašnjava naša sagovornica.

"Naravno da će više faktora biti uzeto u obzir duž lanca snabdevanja, ali definitivno pomaže blizina rukovodstva i istraživanje sinergije i potencijale za spajanje aktivnosti", navodi nam Boldor.

(Telegraf Biznis)