Rađa se novi svetski energetski poredak: Dolar gubi poziciju

Stvara se novi svetski energetski poredak, a u globalnoj trgovini naftom dolar sve više gubi dominantnu poziciju u odnosu na "petrojuan", objavio je Fajnenšl tajms.

Bivši američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt se, na Dan zaljubljenih 1945. godine, susreo sa saudijskim kraljem Abdul Azizom Ibn Saudom na američkoj krstarici "US S Kuinci", što je bio to početak jedne od najvažnijih geopolitičkih alijansi u proteklih 70 godina, u kojoj je američka bezbednost na Bliskom istoku menjana za naftu vezanu u dolarima.

Kako je navedeno, vremena se, ipak, menjaju i 2023. će se pamtiti kao godina u kojoj je ova velika pogodba počela da se menja, jer se formirao novi svetski energetski poredak između Kine i Bliskog istoka.

Dok Kina već neko vreme kupuje sve veće količine nafte i tečnog prirodnog gasa od Irana, Venecuele, Rusije i delova Afrike u sopstvenoj valuti, sastanak predsednika Kine Si Đinpinga sa liderima Saudijske Arabije i Saveta za saradnju u Zalivu (GC C) u decembru obeležio je "rođenje petrojuana", kako je to naveo analitičar Kredi svis Zoltan Pozsar.

Prema Pozsaru, "Kina želi da prepiše pravila globalnog energetskog tržišta", kao deo većeg napora da se "dedolarizuju" takozvane BRIKS zemlje Brazila, Rusije, Indije i Kine i mnogih drugih delova sveta nakon naoružavanja dolarskih deviznih rezervi nakon ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Tanjug.

To će u početku značiti da će se mnogo više trgovati naftom u kineskoj valuti.

Si je najavio da će Kina u narednih tri do pet godina ne samo dramatično povećati uvoz iz zemalja članica Saveta za zalivsku saradnju arapskih država (GC C), već će raditi na, kako je rečeno, "svedimenzionalnoj energetskoj saradnji".

To bi potencijalno moglo da uključi zajedničko istraživanje i proizvodnju na mestima kao što je Južno kinesko more, i ulaganja u rafinerije, hemikalije i plastiku.

Peking se nada da će sve to biti plaćeno u kineskim juanima na Šangajskoj berzi nafte i prirodnog gasa već 2025, što bi označilo ogroman pomak u globalnoj trgovini energijom. Pozsar ističe da Rusija, Iran i Venecuela čine 40 odsto dokazanih rezervi nafte OPEK Plus, kao i da sve one prodaju naftu Kini sa velikim popustom, dok zemlje GC C čine još 40 odsto dokazanih rezervi.

Preostalih 20 odsto nalazi se u regionima unutar ruske i kineske orbite.

Oni koji sumnjaju u porast "petrojuana" i smanjenje finansijskog sistema zasnovanog na dolarima uopšte, često ističu da Kina ne uživa isti nivo globalnog poverenja, vladavine prava ili likvidnosti rezervne valute kao SAD, zbog čega je malo verovatno da će druge zemlje hteti da posluju u kineskoj valuti, navodi Fajnenšl tajms i dodaje:

"Možda, iako tržištem nafte dominiraju zemlje koje imaju više zajedničkog sa Kinom, barem u pogledu njihove političke ekonomije, nego sa SAD".

Štaviše, Kinezi su ponudili nešto od finansijske sigurnosne mreže pretvarajući juan u zlato na berzama zlata u Šangaju i Hong Kongu.

Iako ovo ne čini "renminbi" zamenom za dolar kao rezervnu valutu, trgovina "petrojuanom", ipak, dolazi sa važnim ekonomskim i finansijskim implikacijama za kreatore politike i investitore.

Kao prvo, izgledi za jeftinu energiju već mame zapadne industrijske kompanije u Kinu.

Uzmite u obzir nedavni potez nemačkog BASF da smanji svoju glavnu fabriku u Ludvigšafenu i prebaci hemijske operacije u Zhanjiang, navodi FT.

Napominje da bi to mogao biti početak onoga što Pozsar naziva trendom "od farme do stola", u kome Kina pokušava da uhvati više proizvodnje sa dodatnom vrednošću na lokalnom nivou, koristeći jeftinu energiju kao mamac.

Neki evropski proizvođači su, takođe, povećali broj radnih mesta u SAD jer su tamo niži troškovi energije, zaključuje Fajnenšl tajms.

(Telegraf Biznis)