5 projekata koji će promeniti izgled Srbije i dva seta mera za bolji kvalitet vazduha: Sve o javnim ulaganjima

Najznačajniji projekti za 2023. godinu biće iz oblasti prosvete, kulture, lokalne infrastrukture, sporta, socijalne zaštite, i na prvom mestu, zdravstva za koje je izdvojen veći deo kase, rekao je Marko Blagojević, ministar za Javna ulaganja u  intervjuu za Telegraf Biznis.

Ministarstvo koje je nastalo kao rezultat rada istoimene Kancelarije, obavljaće poslove koordinacije realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.

Teme za vas

Prema rečima ministra, u ovoj godini počinje ili se završava izgradnja bolnica, gradskih stadiona, lokalnih vodovoda, osnovnih škola i domova zdravlja. 

Sve su to kapitalni projekti. Blagojević je i član Radne grupe za unapređenje kvaliteta vazduha, a za naš portal govorio je na kojim merama će se raditi kroz Ministarstvo kako bi se doprinelo smanjenju zagađenja. Ističe primere dobre prakse, i navodi da su pojedini gradovi i sami investirali u nove toplane na čistije energente.

• Usvojen je budžet za 2023. godinu i izdvojeno je prilično sredstava i za oblasti koje su vaš resor, šta je u tom smislu najvažnije, i kako će se novac raspodeliti?

- Za projekte koji su u nadležnosti ministarstva u budžetu za 2023. godinu opredeljeno je 20 milijardi dinara.

Radi se o sumi jednakoj budžetu koji je imala Kancelarija za javna ulaganja, što je važno jer je budžet za 2023. planiran u drugačijim okolnostima. Odnosno, ranije nismo imali ukalkulisane efekte rata u Ukrajini, energetske krize i sve uvećane troškove koje će Srbija imati zbog toga.

• Kojih 5 projekata za sledeću godinu biste izdvojili, često govorite o zdravstvu?

- Nadležnost ministarstva, odnosno projekti, prožimaju različite sektore, pre svega zdravstvo. Govorim o njemu posebno jer je to jedno od najvažnijih resora i najveći budžet jeste predviđen upravo za taj sektor - 60 odsto.  Pored njega, važni su projekti iz prosvete, kulture, infrastrukure. Projekti optadnih voda i kanalizacije...

Rade se projekti od najmanjih seoskih ambulanti, do velikih državnih bolnca, pa i regionalnih projekata poput nove univerzitetske dečje klinike "Tiršova 2". Desetak domova zdravlja. Dogradnja i izgradnja opštih bolnica, kao što je na primer u Prokuplju, gde je započet projekat devedestih još, pa je sada nastavljen. U toku je druga faza, i obuhvataće gradnju potpuno novog operacionog bloka.

Počinje druga faza gradnje bolnice u Leskovcu, zatim dečja poliklinika u Zaječaru. Tokom januara radiće se i rekonstrukcija Opšte bolnice Novi Pazar, a sa 15.000 novih kvadrata, očekujem da će prerasti u Klinički centar.

U toku je i završetak radova na bolnici u Kikindi. 

U sektoru prosvete imamo nekoliko važnih projekata: Izgradnja Osnovne škole "Svetozar Marković" koja će biti najmodernija škola u Srbiji, sa salom, bazenom, specijalizovanim kabinetima za predmete informatike, hemije, fizike...

Istovremeno, radi se projekat vodosnabdevanja za Divčibare, kanalizacije za Kopaonik, vodosnabdevanje za Zrenjanin (konačno bi trebalo da bude rešeno).

Najveći projekat je izgradnja Tiršove 2. Pripremni radovi koji su trajali godinu dana su pri kraju. Iskopna jama govori o kompleksnosti posla - široka je 100 metara, dužine 70 i dubine 23 metra, što je površina jednog fudbalskog terena. U nju je ugrađeno 14,2 kilometra amiranih betonskih šipova, jer se sama jama usecala u brdo.

U toku su i pripremni radovi za saobraćajnice sa auto-puta do lokacije na kojoj će biti podignut novi objekat tako da se transport pacijenata i posetilaca više neće vršiti kroz ceo Klinički centar.

• Kolika je vrednost tog projekta? Da li postoje rokovi i kakvi?

- Najvredniji je projekat ovog ministartva. Radi se o radovima ukupne vrednosti od 100 miliona evra, za koje očekujem da će početi ovog proleća 2023.

Rok za izvođenje radova je tri godine nakon čega sledi opremanje objekata. Očekujem do kraja 2026. godine da bude pušten u rad.

• Da li su u tim sredstvima i ona namenjena za Nacionalni stadion?

- Izgradnja Nacionalnog stadiona nije u našoj nadležnosti, ali budžetom Grada jesu predviđena sredstva za izgradnju tog objekata.

S druge strane u našoj nadležnosti jeste izgradnja tri sadiona po 8.000 sedišta po najvišim standardima u Zaječaru, Leskovcu i Loznici. Sva tri mogla bi da budu gotova do proleća.

• Nije retko mišljenje da svi veliki projekti idu u Beograd, da li je to zaista tako?

- Nije sve u Beograd, daleko od toga. Ako samo govorimo o prosveti, ranije Kancelarija, sada ministarstvo, finansira obnove škola širom naše zemlje. Završena je obnova 183 škole, vrtića, srednjih škola u 102 lokalne samouprave.

Ukoliko govorimo o ravnomernoj regionalnoj raspodeli sredstava mislim da obim u prosveti dovoljno govori o tome. Najviše se posmatrao kvalitet projekta pri odluci oko finansiranja - ukoliko nije na zadovoljavajućem nivou, usmeravala bi se sredstava ka obnovi.

Završena je obnova 183 škole, vrtića, srednjih škola u 102 lokalne samouprave/Foto: Nikola Anđić

• Koliko je u tom smislu važna decentralizacija. Kako se lokalne samouprave spremaju da potroše sredstva iz budžeta. Dešavalo se i da ne iskoriste sve.

- Ima i toga. Međutim, našu saradnju sa lokalnim samoupravama smo uspostavili tako da mogu da računaju na podršku ministarstva u svakom koraku tokom pripreme projekta.

Sarađujemo sa njima od nultog koraka, za nabavku usluge projektovanja, zatim tehničku podršku za izradu dokmentacije, onda i javne nabavke i postupak izrade projekta. Od njih se jedino očekuje finansiranje izrade dokumentacije, a zatim i stručnog nadzora, odnosno praćenja projekta.

Bez obzira na to što lokalne samouprave finansiraju izradu projekta, u svakom trenutku mogu da računaju na podršku naših inženjera. Stalo nam je da kroz partnerstvo dođemo do projekata koji su dovoljno dobri kako bismo pristupili javnoj nabavci, a onda i realizaciji.

Kada imate dobar projekat, sve ostalo je lakše.

• Da li lokalne samouprave slušaju apele građana, da li poštuju njihove interese pri pisanju i apliciranju za projekte?

- To je naše očekivanje.

Ranije, kada smo tražili od predstavnika lokalnih samouprava da nam dostave koje su to projekti za njih prioritetni za finansiranje, to su radile po kriterijumima koje smo uspostavili. Među njima su bili stanje objekata, broj korisnika, značaj za lokalnu samoupravu i njene građane i prema tome se i vršila prioritizacija.

Jako je važno da su ulaganja koja su socijalna, deo smislene populacione politike.

Ukoliko imate funkcionalnu lokalnu infrastrukturu, dobre škole, u njima će želeti učenici da se obrazuju, ili da se odrasli leče i vode računa preventivno o svom zdravlju u urednim i modernim domovima zdravlja.

Ambulante su prvi, često jedini kontakt na terenu kada je reč o zdravstvu, zbog toga je važno ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu.

• Vi ste i član radne grupe za unapređenje kvaliteta vazduha, u ovom svetlu energetske krize, koliko su uštede u energetici važne, kao i obnova objekata, odnosno, energetski efikasnih zgrada?

- Smatram da je proizvodnja toplotne energije (grejanje) jedan od ključnih faktora kvaliteta vazduha.

Utoliko je važno da se mere države, a i investicije kreću u dva smera: Prvi je smanjena potreba za energijom, kroz implementaciju mera za energetsku efikanost objekata. To podrazumeva da se povećanjem energeske efikasnost u javnim objektima i u školama, zdravstvu, kulturi... implementiraju mere, da se na taj način doprinse smanjenju potrebe za toplotonom energijom.

Svaki projekat koji Ministarstvo finansira ima važnu ulogu u ukupnom udelu tog smanjenja. Postavili smo standarde da se po obnovi izdaju energetski pasoši i da se energetska efikasnost podiže za dve ili više kategorija.

Drugi pravac je zamena sistema grejanja u individulanim ložištima i u sistemima grejanja.

To znači zamena prljavih energenata kao što su mazut, lož ulje, ugalj ili drvo za čiste energente poput gasa, peleta, drvne sečke...To takođe radimo na svakom objektu koji je u sklopu projekta koje finansira ministarstvo.

Gde god smo zatekli tzv. prljav energent, radili smo zamenu, bilo da je to bio pelet, biogas, u zavisnosti od dostupnosti gasa prvo, a drugo od stanja objekta.

• Koliko je izazovno zameniti tu postojeću infrastrukturu?

- Nekada postoje sistemi gde se interevenište na postojećim sistemima, menjaju se kotlovi, na primer. Negde smo radili potpuno nove intervencije poput gradnje novih malih elektrana. Sada ih ima oko 12.

Postavili smo standarde da se po obnovi izdaju energetski pasoši/Foto: Nikola Anđić

Male toplane odnosno elektrane zatim služe za grejanje i nekoliko javnih objekata u okolini. Priboj na primer, je opština koja je sama uložila u toplanu na drvnu sečku.

Slično smo postigli u Majdanpeku, Arilju,Vranju, Kladovu, Loznici... Negde pri bolnici, negde školi, a efekti toga su fantastični i parametri vrlo merljivi.

Mionica je u prvoj godini puštanja male toplane u rad svela troškove grejanja na 40 odsto. Dakle, nije smanjila za 40 odsto, već za 60. Priključeni su novi objekti koji nisu bilii u daljinskom sistemu grejanja, i doprinos zagađenju je znatno manji.

Poređenja radi, ranije je bilo 150 mikrograma po kubnom metru, a maksimalno je na odžaku toplane ispod 50 loših čestica. To nam ukazuje da je zdravije bilo sedeti na odžaku nego u kafiću u Mionici. Na kraju, danas efekti na kojima intezivno radimo su vidljivi.

• Da li su lokalne samouprave spremne da se odazovu?

- Jesu, zato što je to uslov pod kojim se odobrava finaniranje projekta, između ostalog i zamena postojećih sistema.

Da ponovim, već idemo u dva smera: Smanjena potreba za grejanjem u objektma javne namene kroz implementaciju mera za unapređenje energetske efikasnosti (izolacija fasada, prozora, zamena krova,  topotna izolacija). I, zamena energenata, kotlova u sistemima grejanja objekata (pelet, gas, drvna sečka, solarni paneli).

• Koji vam je najveći izazov?

- Izazovi ostaju isti. Kancelarija je vremenom prerasla samu sebe i transformisala se u ministarstvo, bilo je potrebno ojačati institucionalni okvir kako bi bila unapređena i naša efikasnotst. Projekte koje smo planirali počećemo da realizujemo, a ima izazova u smislu broja i kompleksnosti projekta na kojima radimo, ima ih desetine.

Istina je da realizacija projekta rekonstrukije Doma zdravlja jednostovanija od Tiršove 2, ali Tiršova je jedan objekat, a domova zdravlja ima više. Svaki od njih treba ispratiti od početka, kada se podvuče crta, do kraja radova i primopredaje objekata.

• Pominjete opšte bolnice, da li će biti obnove i porodilišta?

- Da, gde god za to ima potrebe. Trenutno se završava u Loznici, a postoje i situacije kada lokalne samouprave udruženo definišu potrebu.

• Kada je reč o javnim ulaganjima, građani nemaju dovoljno znanja kuda sve tačno novac odlazi, potrebna je dodatna edukacija u tom smislu. Da li ćete raditi na tome da te informacija budu transparentnije, vidljivije?

- Najbolja promocija je završen objekat. Kada vidite na primer, školu u Novoj Varoši u kojoj je uloženo više od 400 miliona dinara, rekonstruisan je sam objekat, kao i bazen, bolje promocije nema, a takvih završenih projekata imamo 183 u 102 lokalne samopurave.

To je najbolja, direktna reklama korisnicima.

(Telegraf Biznis)