"Vratite se, molim vas": Vapaj šefova za bivšim radnicima, i u Srbiji se značajno osipa broj (ANKETA)

Svako ko je barem nakratko iskusio rad u prodavnici, i to ne bilo kojoj - već posebno u supermarketu, reći će vam kako se taj posao niti plaća niti ceni dovoljno.

I to nije slučaj samo u Srbiji, već u celom svetu. Telegraf Biznis je već pisao o tome kako izgleda dan jednog kasira u našoj zemlji, a na "udaru" su i drugi zaposleni u velikim trgovinskim lancima.

Teme za vas

Ipak, diskutabilno je koliko se šta, zaista, promenilo u njihovu korist, iako poslodavci vape za radnom snagom, posebno moleći bivše zaposlene da se vrate.

Otkako je kriza u celom svetu uzela maha, primetno je da se neke industrijske grane naglašeno "bore" za radnu snagu, a to su prehrana, ugostiteljstvo, turizam, hotelijerstvo, transport.

Recimo, američka prehrambena industrija koristi "novu strategiju" po tom pitanju: zove svoje bivše zaposlene nazad na posao, za rad u pogonima i skladištima namirnica.

Najveći operator supermarketa u SAD, po prodaji, ostaje u kontaktu sa bivšim zaposlenima i neke od njih je spreman da vrati natrag - pa i da zamoli, po potrebi, piše WSJ ovih dana.

Proizvođač žitarica, Dženeral Mils, čak je ubedio neke penzionere da se vrate na posao u fabrikama, a druge kompanije koje posluju u domenu hrane "pročešljale" su društvene mreže u potrazi za bivšim radnicima koji bi mogli da se vrate.

Američki medij dalje piše da su se tamošnje kompanije suočile sa "ozbiljnim nedostatkom radnika" od početka pandemije, jer su ljudi napuštali poslove u rekordnom broju. Taj fenomen je poznat i kao Velika ostavka.

Zaposleni su dali otkaz jer su bili zabrinuti da će dobiti kovid-19 ili su dobili podsticaje od vlade SAD, ili su, jednostavno, promenili delatnost tražeći bolje uslove rada ili veće plate. Kroger, sa sedištem u Sinsinatiju, sada radi "puno parom" kako bi pratio zaposlene koji odlaze i održavao kontakt sa njima.

Kakvo je stanje u Srbiji?

I ovde vlada opšta pomama za radnom snagom, na svim poljima: od biznisa dostave, preko restorana, do transporta i uslužnih delatnosti, trgovine...

Foto: Shutterstock

Iako su prodavnice, a posebno supermarketi, regularno radili tokom prethodne 3 godine, te su mnogi radnici zadržali posao - kod nekih se, ipak, promenila svest; sada drugačije gledaju na posao i životne prilike.

Primetno je da se osipa broj radnika u raznim industrijama, pa tako i u trgovini na malo.

Prema informacijama sa sajta Infostud.com, "posao kasira se svodi na naplatu robe ili usluge - što znači da on izračunava ukupnu cenu, zatim prima novac od kupaca, vraća kusur, daje fiskalni račun ili ispunjava gotovinske i slične račune kupcima, ukoliko je potrebno".

Ipak, kako on često podrazumeva više od toga, ljudi brzo odustanu od pozicije kasira ili se ni ne prijavljuju. Takođe, sve je teže naći mesare, konobare, magacionere, vozače...

I naši radnici se žale na lošije uslove rada u pojedinim marketima, na "ocenjivanja", razlike u plati, vrstu ugovora. Dodatna problematika je prijava kasira, magacinera, radnika na delikatesu ili u pekari - na nivo osnovne skole.

Kažu da "promena stručne spreme" u ugovorima kompanija utiče na nivo zarade, ali ih i degradira na lično-profesionalnoj osnovi.

Ako imate iskustvo u radu u nekim od pomenutih oblasti, pišite nam svoja iskustva u komentarima.

(Telegraf Biznis)