Kako uopšte Rusi i Ukrajinci mogu da kupe stan u Srbiji? Ovaj papir im to omogućava

Foto: Marko Jovanović, Shutterstock

Već godinu dana traje rat, a u našu zemlju tokom proteklih meseci ušao je veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana. Osim promena koje su uneli u sektore poput tržišta nekretnina, izazov predstavlja i utvrđivanje porekla novca.

O tome je bilo više reči krajem prošle godine u okviru događaja "Primena mehanizama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – dostignuća i izazovi", a zaključak je bio da je neophodno da na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma međusobno sarađuju privatni, civilni i državni sektor, kao i da je ključno da budu edukovani oni koji neposredno rade sa klijentima kao što su šalterski radnici u bankama ili agenti za nekretnine.

Teme za vas

Događajem je obeležen završetak jednogodišnjeg projekta "Inicijativa za sprečavanje pranja novca" u organizaciji Partenera Srbija, uz podršku i u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija u razgovoru za Telegraf Biznis objašnjava i detalje. Pitali smo je kako  edukovati ljude, ali i radnike o ovom problemu.

- Potrebno je da svi obveznici zakona (banke, javni beležnici, agencije za promet nepokretnosti, itd) edukuju svoje zaposlene kako da procenjuju rizike za pranja novca, ali i na koji način klijentima da jasno iskomuniciraju zašto sprovode određene procedure (provere, prikupljanje podataka), jer to neretko kod klijenata izaziva nezadovoljstvo.

Takođe, potrebno je informisati i građane o potencijalnim rizicima i ukazivati na štetu koje pranje novca nanosi jednom društvu, uopšte. To se može raditi javnim kampanja i edukacijama, poput one koju su Partneri Srbija organizovali na svojoj E-learning platformi.

Takođe, izuzetno je značajno da se slučajevi pranja novca i finansiranja terorizma dosledno procesuiraju - kaže naša sagovornica.

Koji su rizici u IT firmama koje otaraju Rusi?

Kako je velika tema u Srbiji to da su Rusi i Ukrajinci "poremetili" tržište nekretnina - kako je moguće uopšte da neko bude vlasnik stana u Srbiji, ako je državljanin iz tih zemalja?

- Stranci mogu biti vlasnici nepokretnosti (sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta) ukoliko zemlja njihovog porekla ima potpisan bilateralni sporazum sa Republikom Srbijom, što se slučaj i Rusije i Ukrajine, pa njihovi državljani mogu kupovati stanove i kuće u Srbiji, objašnjava nam Ana Toskić Cvetinović.

Ana Toskić Cvetinović/Foto: Piroški

S tim u vezi, i najviše firmi koje otvaraju Rusi su iz IT sektora, a rizici se pre svega odnose na izvore novca, tj klijenata od kojih se prima novac.

Posebni rizici postoje u pogledu trgovine kriptovalutama, koja podrazumeva izvestan nivo anonimnosti, pa su crna tržišta kriptovaluta pogodno mesto za plasiranje nezakonitih tokova novca. Iz tog razloga postoje ovlašćeni subjekti koji se bave prometom i u ovoj oblasti.

A kada je reč uopšteno o geopolitičkim izazovima, odnosno kako utiču na reputaciju Srbije, kada je reč i sprečavanju pranja novca, naša sagovornica ističe da utiču dosta.

- Rizici menjaju sa geopolitičkim promenama, odnosno promena tokova novca. Sistem mora da bude spreman da odgovori na nove izazove i izmenjene okolnosti, što ne podrazumeva dodatnu represiju već dobru procenu rizika i usmeravanje resursa na one aktivnosti koje su podložnije pojavama pranja novca i finansiranja terorizma", kaže nam ona.

A o detaljima toga kako ruski i ukrajinski državljani mogu da registruju kompaniju u našoj zemlji, čitajte u našem posebnom tekstu. 

Dodatno, otkrivamo i čime se najviše ovde bave. 

(Telegraf Biznis)