Kako i zašto Starbaks postaje jedna od najomraženijih svetskih kompanija?
Mnogima omiljena kafeterija, koja je 2021. proslavila 50 godina postojanja, u poslednje vreme je sve češće na meti kritika: talas pobuna su pokrenuli revoltirani radnici, a onda je pritisak krenuo da stiže i sa drugih strana.
Kako je presudio sudija Nacionalnog odbora za radne odnose, Starbaks u SAD je nezakonito otpustio šest radnika u Njujorku, u znak otpora sindikatima.
U redu, taj problem je "rešen". Ali, šta se dešava dalje? Bes je navučen, i sindikati sve više pružaju otpor, nezadovoljni uslovima rada u poznatoj kafeteriji, čije cene važe za "paprene" u mnogim delovima sveta.
Još letos smo pisali o potezu Starbaksa koji ga je svrstao među "loše poslodavce", a BBC sada piše da su radnici u oko 270 Starbaks prodavnica širom SAD glasali za pridruživanje sindikatima, uprkos protivljenju te firme.
Ključni momenti:
- Američki radnički pokret značajno je porastao od početka pandemije
- Danas je više od 250 Starbaks prodavnica udruženo u sindikat
- Radnici zahtevaju bolji tretman, fer praksu i slobodu od nepravednog otpuštanja i discipline
Dakle, "fer odnos" prema zaposlenom ovoga puta čak nadmašuje samu platu, mada je svakako i zarada deo tog konteksta. Ali, nije naglašena zasebno. Zaposleni u Starbaksu, čini se, veću muku muče sa radnim vremenom, smenama, organizacijom, eventualnim malim kašnjenjem zbog čega kasnije trpe prilične sankcije.
Istorija američkog rada je duga i komplikovana, ali organizovani rad u Sjedinjenim Državama može vući svoje poreklo od 1636. godine kada je grupa ribara u Mejnu stupila u štrajk.
Da li su sindikati bili legalni? I to pitanje je na kraju rešeno, i to 1842. godine, kada je Vrhovni sud u slučaju Commonwealth v. Hunt - ukratko rekao da "rad pobeđuje".
BIGGEST STARBUCKS STRIKE IN HISTORY! #doubledownstrike pic.twitter.com/dYmnlVZEmD— Starbucks Workers United (@SBWorkersUnited) December 16, 2022
Članstvo u sindikatima je poraslo tokom 1900-ih i dostiglo vrhunac 1960-ih kada je skoro jedna trećina svih američkih radnika bila sindikalizovana. Ali, članstvo je od tada u padu. Do 2020. godine - sindikalno članstvo je činilo otprilike 10%.
Mnogi tvrde da postoji jasna korelacija u opadanju članstva u sindikatima i opadanju prihoda od rada. Kao procenat BDP-a, prihod od rada je pao sa vrhunca od više od 51% na manje od 44% od 1970. godine, piše Forbs.
Ipak, od početka pandemije COVID-19, mnogi ljudi su ponovo procenili svoj odnos prema poslu, što je dovelo do fenomena poput Velike ostavke. Radnici, jednostavno, ponovo traže bolju platu i bolji tretman.
Bufalo predvodi
Sve je krenulo u gradu Bufalo, u državi Njujork, kada je jedna Starbaks kafaterija glasala za sindikalno udruživanje krajem 2021. godine. U tom momentu, bila je to jedina "sindikalna lokacija", među više od 9.000 lokala u vlasništvu kompanije, samo u SAD.
Inače, svega 1,2% američkih radnika u prehrambenoj industriji su sindikalni članovi, čime je uspeh ovog pokreta još vredniji pažnje. Pokret je počeo da se širi, a onda je i druga kafeterija u Bufalu glasala za sindikalno okupljanje.
Svakog meseca, sve više lokacija je održavalo sindikalne peticije, sa više od 250 prodavnica koje su glasale za pomenuto udruživanje. Maltene na svakom koraku menadžment Starbaksa se borio protiv sindikalnih pokreta, organizujući sastanke sa porukama protiv sindikata i zatvarajući lokale.
Starbucks corporate is misrepresenting our bargaining process to partners around the country, even telling them we aren't seeking economic improvements. To clear up the misinformation, here are the first economic proposals we have submitted to the company! pic.twitter.com/j5EOxhRwr5— Starbucks Workers United (@SBWorkersUnited) February 18, 2022
Zvanična sindikalna organizacija je Starbucks Workers United, a u pitanju je grupa partnera koji pomažu u organizovanju radnih mesta, zajedno sa Workers United Upstate-om. Tu organizaciju čine članovi iz mnogih industrija, uključujući industriju kafe.
Na svom sajtu, Starbucks Workers United iznosi, kako kažu, neekonomske predloge za ono što žele od kompanije, a to uključuje:
- Pravo na organizovanje bez straha i zastrašivanja
- Nediskriminaciju
- Slobodu od verbalnog zlostavljanja, pretnji i uznemiravanja od strane supervizora, menadžera i saradnika
- Slobodu da se brane od agresije kupaca bez odmazde
- Vraćanje COVID-19 "beneficija" u slučaju nemile situacije
- Nultu toleranciju za seksualno uznemiravanje
- Razlog za disciplinu ili otkaz mora biti opravdan
- Garancije statusa sa punim radnim vremenom za one koji rade 32+ sata nedeljno
- Formalizacija opisa poslova, radi sprečavanja dodeljivanja dodatnog posla bez odgovarajuće nadoknade
- Garantovani rasporedi
- Pravo na staž
- Odbor za upravljanje radom u svakoj kafeteriji
- Zabrana smanjenja plata, beneficija ili uslova rada bez pregovora
- Sindikalna oglasna tabla u svakom lokalu, za komunikaciju i ažuriranje informacija
- Sloboda nošenja sindikalnih rekvizita
Kada je reč o ekonomskim predlozima sindikata, iako nema klasičnog spiska, svakako se zahteva bolja nadoknada, kao deo sindikalnih napora.
Radnici, naime, žele potporu u vidu početne satnice od 15 dolara, bolje beneficije u vezi sa plaćenim slobodnim vremenom i bolovanjem, i bolje zdravstveno osiguranje, uključujući pokriće za zaštitu mentalnog zdravlja.
Video: Štrajk u italijanskoj ispostavi Amazona: Ljuti jer ih kompanija ne štiti od korone
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Goran
U Americi firme često sprečavaju formiranje sindikata pa ih npr. nema u Tesli uopšte. Čak i kada se formira sindikat je u problemu jer nema zakonskog mehanizma koji poslodavca primorava da potpiše kolektivni ugovor i oni mogu da "pregovaraju" do besvesti. Isto važi i u državnim službama/ firmama pa tako npr u železnici nemaju zbog toga ni pravo na placeno odsustvo po bilo kom osnovu.
Podelite komentar