Osmi mart je i dan kada kažete: "Neću da budem Kalimero, već heroina svog života"

Foto: Shutterstock

Svake godine, tačnije svakog 8. marta, iznova se "setimo" žena, njihovih prava, želja i potreba.

Kažemo "setimo", jer bi o tome trebalo da razmišljamo svaki dan u godini, kako bi pripadnice lepšeg pola konačno ostvarile ideale kojima teže. Pritom, jedno ne isključuje drugo, i ovo ne znači "zapostavljanje" jačeg pola u tom odnosu.

Teme za vas

I ne, nisu ti ženski ideali nedostižni niti nerealni, već se samo teže/sporije ostvaruju u praksi. Iz ugla biznisa, najpre govorimo o zaradama - koje de facto nisu jednake onima koje primaju muškarci na istim pozicijama, ali pričamo i o samoj "visini" radne uloge.

Kroz istoriju, svedoci smo jednog ustaljenog obrasca ponašanja, odnosno "deljenja uloga", te ćemo i dan-danas neretko čuti da su nam uloge "preodređene". Donekle, one to i jesu.

Muškarci su išli u lov, žene su brinule o domaćinstvu.

Ali, šta se dešava kada vekovima kasnije lova nema, a muškarci i žene rade slične/iste poslove, pri čemu je na pripadnicama lepšeg pola neretko veći teret: osim obavljanja posla, one brinu o porodici, kući... Naravno, izuzetaka uvek ima, te je ovo prilika da kažemo Svaka čast i muškarcima koji ruše tabue i barijere.

Upravo takvi muškarci su vetar u leđa (svojim) ženama na putu da postanu snažnije, odlučnije, hrabrije; da se otisnu putem svojih ideja, pokrenu sopstveni biznis, ne brinući o tome kako će uspostaviti balans između privatnog i poslovnog.

Ali, to je dug proces. Ima još dosta posla.

Na Zapadu ništa novo (ali ni na Istoku)

Uzmimo za primer aktuelne podatke, iz 2022/23. godine, koji govore da su žene u Srbiji često obrazovanije od muškaraca, ali uprkos tome - češće su nezaposlene i retko kada se "probiju" do čelnih pozicija u firmama u kojima rade.

Što je žena udaljenija od urbane sredine, tako se smanjuju i njene šanse da se izbori za osnovna prava. Dakle, ovim ženama je mnogo teže da ostvare svoje ideale, u proseku - veoma retko poseduju i imovinu na svoje ime, a takođe manje i zarađuju. Uz to, briga o domaćinstvu se "podrazumeva".

Kada je one turbulentne 2020. pandemija kovida-19 krenula munjevito da se širi svetom, polako smo počeli da uviđamo sve "rupe" društvenog poretka, socijalne pravde i biznis modela. Mislili smo da smo napravili tri koraka napred, kada smo uveli fleksibilno radno vreme (koje je bilo stvar "više sile"), ali se, zapravo, desilo suprotno:

• Žene su davale otkaze da bi brinule o deci, jer su škole i vrtići bili pozatvarani na neko (duže) vreme;
• Žene su zarađivale manje, ako su radile manje;
• Žene su se našle u "nebranom grožđu", zasute poslom i porodičnim obavezama;
• Žene su nastavile da zarađuju isto, ali su radile više (pod argumentom da su "kod kuće").

Dakle, na kraju dana, nekima se "nova normalnost" osladila, dok su druge dame jedva čekale da se vrate u kancelariju. I da ne bude zabune, čak i one žene koje nemaju regularni posao - angažovane su po mnogim drugim pitanjima, tako da je ovaj tekst posvećen i njima.

Foto: Shutterstock

Sve je krenulo od Amerike, ali...

Prvi Dan žena obeležen je 8. marta 1909. godine u SAD. Zašto nas to ne čudi?

Država koja oduvek slovi za "Zemlju slobode i demokratije", mada su se lončići od tada prilično pobrkali. Neki agresivniji pokreti feminizma doveli su do toga da se čak degradiraju ženska prava ili da se stvori kontraefekat. Rezultat je haos na tržištu rada koji ne prestaje, a kojem je korona bila samo okidač. A onda i rat u Ukrajini...

Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da se, trenutno, usred masovnih otpuštanja u SAD - a pre svega u gigantskim tehnološkim kompanijama - ta otpuštanja dešavaju jednako. Bez posla ostaju i muškarci i žene u Meti, Tviteru, Amazonu, Guglu, Majkrosoftu, i sada je više pitanje poslovne "arene" u kojoj najjači opstaju i profita kojem kompanije teže, nego samih razlika među muškarcima i ženama...

Ipak, globalno, žene i dalje imaju samo tri četvrtine zakonskih prava koja su data muškarcima. To je pitanje kojim se Svetska banka, ali i mnoge druge organizacije, primarno bave.

Izveštaj Svetske banke o ženama, biznisu i zakonu 2023, objavljen nedavno, pokazuje da 2,4 milijarde radno sposobnih žena nema potpuno jednake ekonomske mogućnosti. U 2022. godini, zabeležene su samo 34 pravne reforme vezane za rodnu ravnopravnost u 18 ekonomija – što je najmanji broj od 2001.

"Važno je da se tempo zakonskih reformi ubrza", apeluje Banka.

Da se nadovežemo i sa "vrućim" podacima iz Srbije. Među registrovanim aktivnim preduzetnicima, svaka treća je žena, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Podaci iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, 33 odsto.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9% od ukupnog broja nezaposlenih lica.

Foto: Shutterstock

Vreme je za rastanak od "Kalimera"

Možda je sada zaista pravi tajming da udahnemo vazduh punim plućima i oslobodimo se večitog osećaja nepravde, jer je svet oduvek prožet njome i tu se ništa bitno neće promeniti. Vreme je i da priznamo da "nije sve tako crno", i da ima mnogo žena koje su uspešni lideri, zarađuju ogroman novac (veći nego brojni muškarci), hvaljene su i istinski zadovoljne.

Možda nije uvek lako, možda su pred ženama razni izazovi kojih ranije nije bilo, ali bi možda bez njih bilo i pomalo dosadno, zar ne? "Neću da budem Kalimero, već heroina svog života", jeste mantra koju treba sebi češće da ponavljamo.

Danas je dan kada treba da se setimo hrabrih žena koje su se borile za ono što mi danas imamo: pravo glasa, pravo da radimo, da biramo muža ili partnera same, da posedujemo imovinu. Zvuči čudno, ali žene u 19. veku nisu imale ništa od toga; ni slobodu, ni svoj novac, ni pravo izbora. Za to se nije borila samo Klara Cetkin, već i mnoge Srpkinje - Katarina Malivuk, Maga Magazinović, Nadežda Petrović. Takođe, ovo je dan kada svaka žena treba da bude ponosna što je jaka, osećajna, puna ljubavi, i ne treba da odbija pažnju, cveće i poklone, kaže nam Sanja (60), kroz smeh.

Mlada mama Jovana (35), iz Beograda, smatra da je Osmi mart dan kada su žene ostvarile veće slobode, u svakom smislu.

Današnji dan treba da bude podsetnik na to dokle se stiglo i kakav je položaj žena. Ali, i podsetnik na to da žene, ipak, i dalje imaju manje zarade, osećaju veći pritisak i očekivanja od društva po pitanju porodice, te da je nasilje nad ženama prisutno u velikoj meri.

Za razliku od Sanje, Jovana nije pristalica poklona, posebno nekih većih, jer smatra da to "nije poenta Osmog marta".

Neka pažnja je svakako poželjna, ali to je, opet, nešto što žene treba da imaju cele godine. Dobar odnos sa partnerom i na poslu, gde im se ukazuje poštovanje i gde se njihove potrebe uzimaju u obzir. I, veoma je važno kako same žene doživljavaju ovaj dan. To nije dan kada treba da očekuju poklone, već mnogo više od toga, priča nam Jovana.

Sanja smatra da, međutim, i dalje živimo u "muškom svetu" i da je to neprestana borba. Evropljanke i Amerikanke su, ipak, izborile slobodu i značajna prava, ali šta je sa ostatkom sveta?

Bilo ovo retoričko pitanje ili ne, zaista nam ostaje da se nadamo da ćemo (uskoro) dobiti pravi odgovor na njega: onaj koji od žena pravi heroine, a ne žrtve, onaj koji ih osnažuje, a ne degradira, onaj koji ih "gura", a ne sputava. Vreme je da 2023. i sve naredne godine budu "naše", svačije", godine oba pola, i da zajedno stvaramo ovaj svet kojem je potreban balans.

(Telegraf Biznis)