Vesić o kapitalnim investicijama za ovu godinu: "Izdvojili smo rekordnu svotu novca"

Foto: Filip Plavčić

- Gradeći infrastrukturu, gradimo budućnost ekonomski uspešne Srbije - poručio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ističući da će značajna ulaganja u kapitalne projekte u kriznim vremenima doprineti da Srbija nastavi utabanom stazom rasta.

U autorskom tekstu za Kopaonik biznis reviju, Vesić je istakao da je u budžetu za ovu godinu, za kapitalne investicije, rezervisano "rekordnih" 3,6 milijardi evra.

Teme za vas

Drugi priortet je, kako kaže, da se preokrene trend pada u građevinarstvu, kako bi vrednost svih građevinskih radova prvi put dostigla četiri milijarde evra, "čime se stvara osnova za stabilan rast BDP-a u narednih nekoliko godina".

Vesić podseća da je prošle godine prvi put BDP Srbije premašio 60 milijardi evra, od čega je 5,5 odsto direktno iz državne kase usmereno u javne infrastrukture projekte, pa je oboren još jedan rekord - kapitalni rashodi budžeta dostigli su 404 milijarde dinara ili 3,44 milijarde evra.

Pri tome, više od trećine te sume za projekte od nacionalnog značaja iz budžeta isplaćeno je u dva poslednja meseca, neposredno nakon što je, krajem oktobra, formirana aktuelna Vlada Srbije, naveo je ministar i dodao: "Tako su sva kašnjenja tokom 2022. nadoknađena u novembru i decembru, kada je za kapitalne rashode investicije isplaćeno 146 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra".

"Tu, naravno, nije kraj. Zapravo je samo početak, s obzirom da je Vlada u budžetu za 2023. za kapitalne investicije opredelila još više novca, 427 milijardi dinara ili 3,6 milijardi evra. Time će biti postavljen novi rekord. I to uprkos procenama svih međunarodnih finansijskih institucija da će, ako se izuzmu posledice svetske finansijske krize na globalnu ekonomiju 2009. i pandemije korona virusa 2020, ove godine zbog povećanih geopolitičkih tenzija, rata u Ukrajini, pokidanih lanaca snabdevanja, rasta cena energenata i kamatnih stopa - stopa rasta svetskog BDP-a biti najmanja od početka 21. veka", ukazao je Vesić.

Konstatujući da je za očekivati da će pojačana geopolitička, a samim tim i ekonomska neizvesnost smanjiti "apetite" za ličnu potrošnju građana i investicionu aktivnost kompanija, ističe da bi "bilo pogubno da se i Vlada Srbije opredelila za dodatno stezanje kaiša", jer bi to samo dodatno pojačalo stagflatorne pritiske iz okruženja, pre svega iz evrozone, kojoj MMF prognozira rast od samo 0,7 odsto u ovoj i 1,6 odsto u narednoj godini.

Vesić je stava da Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, kojima preti stagnacija ili recesija, može da nastavi utabanom stazom rasta. "Na osnovu svih planiranih investicija, uveren sam da rast na kraju godine može biti veći od projekcija EBRD, koja je polovinom februara izašla sa novom procenom rasta BDP-a Srbije od dva odsto".

Poručuje i da takav optimizam nije bez pokrića, jer budući rast zavisi, pre svega, od toga koliko se danas investira, a Srbija već godinama izdvaja sve više novca iz budžeta za kapitalne inesticije. Navodi i da se od uspešno sprovedenog programa fiskalne konsolidacije, kojim je sprečen bankrot zemlje, udeo investicija u BDP-u stalno povećava i nekoliko godina unazad je oko 23 ili 24 odsto.

Posebno je, kaže, značajno to što, paralelno sa svim drugim, rastu izdvajanja za infrastrukturne projekte, jer se time postavljaju čvrsti temelji za stabilan i održiv privredni rast u narednom periodu.

(Telegraf Biznis)