"Pojačana inspekcija ključna protiv sive ekonomije": Preko sistema eInspektor deluje 38 službi

Smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom sa sadašnjih 11,7 odsto na 10 odsto BDP-a do 2025. godine - jedan je od glavnih ciljeva novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je danas predstavljen javnosti.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti:

Teme za vas

• jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova;
• dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave;
• podsticaje za odgovornu privredu

Strateški dokument predviđa i smanjenje broja radnika na crno za 20 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje, saopštio je NALED.

Ovim povodom se oglasio i ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Aleksandar Martinović, na nacionalnoj konferenciji pod nazivom „Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije“, u organizaciji Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Republike Srbije i Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“.

- Inspekcijske službe su neizostavna karika u borbi protiv sive ekonomije. Unapređenje efikasnosti rada inspekcija jedna je od najvažnijih predloženih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije 2023-2026, koju je donela Vlada Republike Srbije.

Martinović je istakao da je, donošenjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, značajno unapređeno planiranje i sprovođenje nadzora, koje je sada transparentno i dostupno za svaku inspekciju, a da je uvođenjem jedinstvenog informacionog sistema - eInspektor, u kojem trenutno radi 38 republičih inspekcija, u velikoj meri olakšan rad inspektora i unapređena efikasnost inspekcija.

Martinović je podsetio i na Kontakt centar republičkih inspekcija, uspostavljen u martu 2020. godine, preko kojeg građani

i privreda mogu da prijave nepravilnosti.

Foto: Shutterstock

- Od početka rada Kontakt centra primljeno je i obrađeno blizu 50.000 predstavki građana i privrede. U daljem periodu ćemo raditi na njegovoj integraciji sa softverom eInspektor, što će značajno skratiti vreme obrade zahteva i ubrzati proceduru, čime će biti postignuto veće zadovoljstvo korisnika pruženom uslugom, a samim tim i smanjenje sive ekonomije. Ministarstva moraju da rade na zapošljavanju novih inspektora, iako je to zaista jedna složena i dugotrajna procedura, ali bez dovoljnog broja inspektora na terenu šanse za prelazak u sivu zonu su mnogo veće - naglasio je Martinović.

Uporedivši broj inspektora koji trenutno rade sa brojem koji je predviđen Akcionim planom, ministar je istakao da rezultati nisu ohrabrujući, te da u ovom trenutku postoji veliki problem sa odlivom zaposlenih koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora.

- Popunjenost inspekcija je od 30% do 70%. Veoma je slaba zainteresovanost, posebno kada su u pitanju stručnjaci u oblasti građevine, saobraćaja, rudarstva, jer su takvi profili traženi i više plaćeni u privatnim sektorima, a naglasio bih i da je prosečna starost inspektora u Srbiji 59 godina i da će ove godine u penziju otići više od 160 republičkih inspektora. Međutim, postoji mogućnost da se na normativnom planu, zajedničkim radom i trudom ministarstava, unapredi položaj inspektora - zaključio je Martinović.

Konferenciju je, inače, otvorio potpredsednik Vlade, ministar finansija i predsedavajući Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Siniša Mali, a prisutnima su se obratili i viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić, potpredsednica UO NALED-a Stanka Pejanović i ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad.

(Telegraf Biznis)