Biiip! Bar-kod slavi 50. rođendan, a i dalje ne znamo kome tačno da čestitamo ovaj jubilej

Bar-kod, taj pravougaonik sa tanjim i debljim crnim linijama i brojevima u dnu koji se nalazi na svakom proizvodu proslavio je pola veka postojanja. Zanimljivo je da je skoro isto toliko stara i svađa oko toga čija je on tačno ideja.

Još od dana kada je osmišljen, ovaj kod je postao najkorišćeniji alat za označavanje proizvoda širom sveta. Milijarde proizvoda skeniraju se svakog dana u svim industrijama - od avionske, preko farmacije, pa sve do pozorišne. Tehnologija zasnovana na korišćenju lasera dovela je do revolucije, posebno u maloprodaji gde je na ovaj način olakšan povrat kupljenog, a omogućeno je i samostalno korišćenje kasa u prodavnicama.

Teme za vas

Uticaj koji je bar-kod imao na industriju je revolucionaran, smatraju stručnjaci. Za prodavce je mnogo efikasnije da ga koriste i mnogo jeftinije, a nudi fleksibilnost u pogledu menjanja cena. Danas skoro da ne postoji proizvod koji na sebi nema bar-kod.

Naravno, kao i svi veliki izumi, i poreklo bar-koda je predmet spora. Industrija ga je u startu osporavala, a kasnije su ga prisvajali mnogi kao baš njihov izum.

Ono što nije predmet spora je činjenica da je nastao u vreme posle Drugog svetskog rata, kada je došlo do naglog buma i povećanja broja proizvoda na tržištu, pa Amerikanci više nisu želeli da trpe duga čekanja u redovima prodavnica.

Bernard Silver i Norman Jozef Vudland, dvojica mladih diplomaca, napravila su patent za rani bar-kod sistem 1952. godine. Vudland je kasnije objasnio da je njegov patent bio inspirisan Morzeovom azbukom koju nje naučio u mladim izviđačima.

Ipak, njihov prototip je bio kružnog oblika sa linijama raspoređenim u koncentrične krugove, što je bilo teško za čitanje. Bilo je potrebno mnogo vremena da se u igru uključe i laserski očitavači i da zamene ljude koji ručno kucaju brojeve.

U isto vreme, na prototipu su radili i lanci supermarketa Kroger, Food Fair i još neki. Proizvođači su se u startu bunili i nisu želeli da uvode ovu novinu koja je bila dodatni trošak u vidu štampanja bar-koda na njihovim proizvodima.

Bar-kod je praktično uveden tek šezdesetih godina prošlog veka. David J. Kolins, inženjer, pronašao je način da skenira bar-kod koristeći ga u prvi mah za praćenje vagona.

Ipak, rođendan bar-koda slavi se 3. aprila 1973. godine, jer je tada izašla IBM verzija napravljena od strane Džordža Laurera, i ta verzija je ispunjavala modernije standarde. Ipak, ni on za ovaj izum nikada nije dobio tantijeme.

Sredinom 1974. godine, prvi proizvod sa ovakvim bar-kodom skliznuo je niz kasu jednog marketa u Ohaju, označavajući početak tehnološke revolucije. Prvi skenirani prouzvod bilo je pakovanje od 10 komada žvaka, plaćenih 1,39 dolara.

(Telegraf Biznis)