Nude Beograđankama suzavac na popustu preko telefona: Smeju li ovako da prodaju ova sredstva?

"Na našim ulicama je danas neophodno imati sa sobom ovakvu vrstu zaštite", počinje ljubazna operaterka razgovor sa Beograđankama nudeći im suzavac preko telefonske prodaje.

Uz nekoliko pitanja o vašoj informisanosti oko izmena zakona, ne gubi vreme da nekoliko puta ponavlja kako postoje ugrožene grupe i da je sada i dozvoljeno svim licima iznad šesnaest godina da imaju sa sobom suzavac.

Pri tom, kako na kraju razgovora kaže operaterka odlično je što ovaj uređaj košta inače 3.000 dinara, a sada je na velikom popustu i košta upola manje.

I jeste imala pravo, sredstva poput biber spreja i suzavca nisu striktno zabranjena, objasnila je ranije za naš portal advokat Ivan Simić.

- Kada govorimo o delu koji se tiče korišćenja tih sredstava, oni se, s jedne strane podvode pod sredstva za ličnu zaštitu, dok se opet mogu smatrati nekom vrstom oruđa kojima se neko može teško povrediti i izazvati posledice koje nisu željene. Biber sprej nije nešto što se kod nas koristi od juče, upotrebljava se već decenijama. Ne može se reći da je upotreba zabranjena, ali nije nemoguće da, ukoliko policija takvo sredstvo pronađe kod nekog lica za koje smatraju da je bezbednosno interesantno, to sredstvo i oduzme - napominje Simić.

Kako navodi, nošenje biber spreja ili suzavca jeste poželjno ako neko živi ili se kreće u ruralnim sredinama ili slabo osvetljenim naseljima, ali i tu treba biti oprezan.

- Moramo uzeti sa rezervom upotrebu tih sredstava jer se ona mogu i zloupotrebljavati. Dakle, svako sredstvo, bez obzira što nije oružje, može se smatrati oruđem podobnim da se nekom nanesu i određene povrede tj. da se neko onesposobi, a pored povreda, i da se prema nekome učine određena krivična dela koja se tiču, na primer, imovinskog karaktera.

Dodaje da zakon nedovoljno precizno uređuje ovu oblast, zbog čega je zapravo tanka linija između odbrane i zloupotrebe.

Takođe, njihova nabavka jeste još jedna oblast koja nije sasvim uređena. Advokat dodaje da se, verovatno, najviše nude na crnom tržištu, posebno u sferi interneta.

"Ne zovi me"

Ovakvi pozivi su česti, naročito ih dobijaju penzioneri, ali ne znači da je uvek neka prevara u pitanju. Međutim, registar „Ne zovi me" zamišljen je kao baza brojeva telefona onih ljudi koji ne žele da primaju ovakve pozive, a Zakonom je trgovcima zabranjeno da sa njima kontaktiraju.

Potrošači će upisom u registar „Ne zovi me" putem aplikacije, elektronskom poštom ili podnošenjem zahteva lično u poslovnici operatora fiksne telefonije moći da se bore protiv nastrljivih prodavaca.

U praksi to izgleda ovako: četiri firme koje nude usluge fiksne telefonije u Srbiji prijavljivaće korisnike koji žele da budu upisani u registar Ratelu koji će ažurirati bazu podataka.

Firme koje se bave trgovinom na daljinu, kako Zakon prepoznaje ove trgovce, imaće pristup bazi podataka koja sadrže brojeve telefona onih ljudi koji ne žele da primaju njihove pozive.

(Telegraf Biznis)