EKSKLUZIVNO Alessandro Bragonzi: Šta Srbiji znače krediti EIB, kako ih koristi i koliko su zaista jeftini?

EIB (Evropska banka za obnovu i razvoj), je najveći investitor u regionu i plasirala je skoro 9 milijardi evra kako bi podržala modernizaciju infrastrukture i razvoj privatnog sektora.

Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis govori o tome kakve su to kreditne linije koje Srbija koristi, ali i šta nas čeka u ekonomskom smislu. 

Teme za vas

Prema njegovim rečima, oblasti digitalizacije i informacionih tehnologija u Srbiji  ključni su za dalje ulaganje.

Kako je istakao, banka je i dalje značajan investitor u sektorima koji su važni za dalji privredni napredak naše zemlje, a najavio je podršku u oblastima energetske efikasnosti i zelene ekonomije.

Navodi da su slabi upravljački kapaciteti, nestabilnost, porezi i niska obučenost radne snage ključne prepreke za firme na Zapadnom Balkanu.

"Cilj nam je da naši krediti budu održivi u smislu društvenih, ekoloških i ekonomskih faktora", kaže između ostalog. 

Dodatno, EIB će uskoro plasirati garancije za finansiranje projekata u javnom i privatnom sektoru, čime će se minimizirati rizici za investitore.

Bragonzi ne krije i šta nas koči u digitalizaciji. 

• EIB mnogo pomaže Srbiji i Zapadnom Balkanu, koliko vam je važna ta saradnja?

- Imamo dugoročnu i plodnu saradnju sa vladom u Srbiji i sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Kao deo finansijske pomoći Evropske unije regionu, Evropska investiciona banka (EIB) je jedan od najvećih finansijera sa više od 40 godina rada u regionu i sa 7,5 milijardi evra izdvojenih za zemlju.

Od početka našeg rada u Srbiji do danas, podržali smo razvoj vitalne infrastrukture, izgradnju i rehabilitaciju bolnica i kliničkih centara, škola, puteva i železničkih pruga, istovremeno podstičući rast privatnog sektora i zapošljavanje.

2022. godine smo osnovali specijalizovan ogranak za aktivnosti van EU – EIB Global s ciljem da povećamo podršku i obim aktivnosti širom sveta. Na Zapadnom Balkanu sarađujemo sa vladama, lokalnim i institucionalnim partnerima i pružamo praktičnu podršku za projekte podržavaju zelenu i digitalnu tranziciju. U tom smislu, partnerstvo i saradnja su ključni za približavanje regiona Evropskoj uniji (EU) i za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta.

• Najviše grantova i kredita dodeljeno je u oblastima infrastrukture, zdravstva, energetike, obrazovanja i istraživačkih centara – šta biste izdvojili iz tih oblasti kao dugoročno značajan projekat u kojem učestvujete? Nedavno je potpisan ugovor za prugu Beograd-Niš...

- Kao što ste pomenuli, za železničku deonicu Beograd-Niš nedavno smo potpisali zajam u iznosu od rekordnih 550 miliona evra kada su u pitanju naše investicije za Srbiju. Pored zajma, potpisali smo i dva investiciona granta od preko 250 miliona evra u roku od samo dva meseca. Time smo dostigli 1,2 milijarde evra investicija u železničke projekte u regionu koji doprinose boljoj regionalnoj saradnji i povezanosti.

Kao deo pomoći Evropske unije Srbiji za izgradnju saobraćajne mreže, sredstva će omogućiti obnovu ove važne železničke deonice i brzinu putovanja i do 200 km/h. Finansijski paket za ovaj infrastrukturni projekat u vrednosti od preko 2,2 milijarde evra sastoji se od investicionih grantova EU do 600 miliona evra, ukupno 1,1 milijardu evra zajma EIB, kao i zajma od 550 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Takođe, ovo je jedan od ključnih projekata u okviru Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije.

Nova, moderna i brža železnička pruga na Koridoru X unaprediće kretanje robe i kvalitet života ljudi širom Srbije i regiona.

Pomenuo bih i istraživačko-razvojni sektor gde je, kao strateški partner Srbije, EIB Global obezbedio 200 miliona evra za dogradnju i obnovu univerziteta, naučnih centara i laboratorija, kao i izgradnju novih Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Zahvaljujući ovim sredstvima, u Novom Sadu je izgrađena i nedavno svečano otvorena nova zgrada Instituta BioSense, koja nudi skoro 7.000 m2 najsavremenije opremljenog prostora za naučno-istraživačke i poslovne poduhvate.

Kao deo Univerziteta u Novom Sadu, novi objekat će naučnicima i startap kompanijama obezbediti najmodernije laboratorije i prostor za rad. Nova zgrada sa visoko sofisticiranom opremom omogućiće transformaciju instituta u Evropski centar izvrsnosti, koji će moći da realizuje najnaprednije istraživačke projekte. Ovaj objekat finansiran je sa 14 miliona evra bespovratnih sredstava EU u okviru projekta ANTARES, kao i sa 20 miliona evra od Vlade republike Srbije i EIB.

• Osim kreditiranja ekonomskog i socijalnog poboljšanja građana ovde, koje su druge prednosti kredita EIB? Da li su povoljniji u poređenju sa nekim drugim kreditima poput ruskih i kineskih? Da li postoje određeni preduslovi za kredite koje Srbija mora da ispuni?

- Što se tiče finansiranja, kombinacija zajmova EIB-a i bespovratnih grantova EU svrstava finansijske aranžmane EU među najpovoljne na finansijskom tržištu danas. S obzirom da smo banka Evropske unije, ciljevi naše javne politike nalažu da finansiramo neophodnu infrastrukturu.

Zajedno sa finansijskom podrškom, EIB Global pruža i tehničku ekspertizu za razvoj i implementaciju projekata. Cilj nam je da naši krediti budu održivi u smislu društvenih, ekoloških i ekonomskih faktora. Kroz implementaciju održivih strategija otplate i čvrstog okvira za upravljanje zaduživanjem, olakšava se efektivno dugoročno upravljanje dugom kada je zemlja sa kojom sarađujemo u pitanju.

U našim projektima se poštuju principi EU za javne nabavke u pogledu jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti kako bi se omogućilo učešće eksternih ponuđača na javnim tenderima.

Zahvaljujući ovim standardima, izbor izvođača radova za projekte koje finansira EIB zasniva se na najisplativijim i najkvalitetnijim ponudama.

• Veoma su značajna i sredstva za mala i srednja preduzeća, njima je često pomoć najpotrebnija, kako komentarišete to tržište, i gde vidite prostor za dalju saradnju, odnosno gde vidite svoju ulogu?

- Nedavno istraživanje o investicijama koje su sproveli EIB, EBRD i Svetska banka navodi da su slabi upravljački kapaciteti, nestabilnost, porezi i niska obučenost radne snage ključne prepreke za firme na Zapadnom Balkanu.

U uslovima kada se pooštravaju uslovi za kreditiranje, pristup finansijama ostaje ključno pitanje.

Prema istraživanju o firmama EIB-a, oko petine malih i srednjih preduzeća (MSP) navodi da imaju otežan pristup kreditima, uglavnom zbog nepovoljnih kamatnih stopa (60%). Samofinansiranje je glavni izvor sredstava za MSP, dok samo 20% investicija malih biznisa finansiraju banke.

Takođe, potrebna su značajna ulaganja u određene oblasti, da bi se apsorbovale posledice pandemije, aktuelna energetska kriza i potreba da se nastavi sa zelenom i digitalnom tranzicijom.

Da bi pomogla malim biznisima u Srbiji, Grupacija EIB je od 2020. godine uložila više od 500 miliona evra za MSP.

Očekuje se da će ova sredstva dostupna kod domaćih poslovnih banaka ili preko Fonda za razvoj Srbije u okviru programa „Oporavak i razvoj“ ubrzati transformaciju i rast mikro, MSP, kao i preduzeća srednjeg kapitala iz različitih delatnosti, stimulisati ekonomsku aktivnost, zaštititi radna mesta i stvoriti uslove za stvaranje novih.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Pre dve godine EIB je pokrenula svoju prvu kreditnu liniju kako bi pomogla kompanijama da uvedu ekološke i energetski efikasne projekte i prakse. U skladu sa našim klimatskim ciljevima i ambicijom da ubrzamo tranziciju ka cirkularnoj, dekarbonizovanoj i održivoj ekonomiji u regionu, planiramo da ovu kreditnu liniju uvedemo i u Srbiji u narednim mesecima.

Kao još jedan oblik inovativnog finansiranja, EIB Global je u saradnji sa UniCredit bankom implementirala prvi kredit za podsticajno finansiranje za Srbiju, za podršku dugoročnom zapošljavanju i preduzetništvu za žene, mlade i segmente stanovništva koji se suočavaju sa preprekama pri nalaženju poslova. Ovaj zajam podrazumeva finansijsku nagradu za one kompanije koje ispune određene ciljeve koji će dugoročno doprineti inkluzivnom društvenom razvoju.

Pored kredita, EIB će uskoro plasirati garancije za finansiranje projekata u javnom i privatnom sektoru, čime će se minimizirati rizici za investitore.

Ideja je da se mobiliše potencijal privatnog sektora kroz inovativne finansijske instrumente za ulaganja iz oblasti energetske efikasnosti i digitalizacije. Zahvaljujući ovim inovativnim finansijskim alatima i grantovima, očekuje se da će podrška EU mobilisati investicije do 20 milijardi evra tokom ove decenije, kao deo Ekonomsko-investicionog plana.

• Digitalizacija je velika tema, ali je važnija njena primena – kako u tom smislu vidite Srbiju, kako sprovodi digitalna rešenja?

- Na nivou EU, naš najnoviji izveštaj ukazuje da je digitalizacija pomogla evropskim firmama da se prilagode u vreme uzastopnih ekonomskih šokova. EU postepeno zatvara digitalni jaz sa SAD.

Međutim, da bi se uspešno upravljalo digitalnom tranzicijom i iskoristio njen dugoročni potencijal, potrebno je pored usvajanja novih tehnologija uvesti i fundamentalne strukturne promene.

Digitalizacija preduzeća zavisi od nekoliko faktora, kao što su dostupnost adekvatne digitalne infrastrukture, regulativa koja podstiče konkurentnost i odgovarajuće veštine na tržištu rada.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, možemo videti da, uprkos napretku, postoji fragmentisano digitalno tržište, kao i veliki urbano-ruralni digitalni jaz u pokrivenosti širokopojasnim internetom, zbog nedovoljno razvijene infrastrukture i niskog nivoa digitalne pismenosti.

Vidljiv je i nedostatak tehničkog znanja koji je neophodon za unapređenje procesa digitalizacije i njenih potencijala. Prekogranična dostupnost usluga u regionu je takođe nedovoljna.

Kada je Srbija u pitanju, izveštaj Evropske komisije ukazje da je zemlja zabeležila najveći rast u industriji informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). U 2022. godini izvoz IKT sektora dostigao je 2,6 milijardi evra, što je 45% više u odnosu na 2021. Međutim, da bi se u potpunosti iskoristili potencijali digitalne ekonomije, potrebno je dalje podsticati razvoj kvalifikovane radne snage i digitalne infrastrukture širom zemlje.

Grupacija EIB je od 2020. godine obezbedila 200 miliona evra kako bi pomogla digitalizaciju srpskih kompanija, poboljšala kapacitet, pokrivenost i kvalitet 4G mreže i uvođenje 5G mobilnih usluga, kao i unapredila digitalne kapacitete i veštine u preko 1500 škola.

• Šta savetujete za dalje unapređenje privrednog razvoja?

- Srpska privreda imala je snažan zamajac pre pandemije, uz solidnu ekspanziju privatne potrošnje i snažan rast investicija u infrastrukturu. Kao odgovor na pandemiju, sprovela je jedan od najjačih paketa pomoći u regionu (oko 12% BDP-a), koji je ubrzao oporavak.

Međutim, rat u Ukrajini je negativno uticao na srpsku privredu uglavnom kroz dvocifrenu inflaciju (od 16,1% u februaru 2023.) zbog viših cena proizvoda, uključujući hranu i gorivo. To je dovelo do smanjenja potražnje i raspoloživih prihoda. Očekuje se da će se privredni rast nezatno porasti +1,5% u 2023. (prema najnovijim prognozama Bečkog instituta).

Što se tiče rizika, nedostatak jasne usklađenosti sa spoljnom politikom EU i posvećenosti na putu ka usaglašavanju sa standardima EU može da utiče na poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.

Stoga bi zemlja imala velike koristi od daljeg ubrzanja reformi neophodnih za pristupanje EU, koje bi omogućile integraciju u okviru regionalnog i tržišta EU i napredovanje u globalnim lancima vrednosti. U tom pogledu, unapređenje digitalizacije i dekarbonizacije moglo bi da pomogne lokalnoj privredi da u potpunosti iskoristi prednosti tradicionalno jakih veza sa EU, kao najvećim trgovinskim partnerom Srbije.

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Prema Programu ekonomskih reformi Srbije 2025 usvojenom u januaru 2023, ključni izazovi za ekonomski rast koju su identifikovani podrazumevaju povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i ugroženih grupa, socijalna zaštita od siromaštva, stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za investicije kao i ozelenjavanje i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

EIB Global je spreman da podrži vladu u suočavanju sa gore navedenim izazovima, u kontekstu povećanja stručne i finansijske podrške za region.

Koje regione u Srbiji vidite kao potencijal za buduće strane investitore?

• Koje regione u Srbiji vidite kao potencijal za buduće strane investitore?

- Vidimo da postoji značajan potencijal rasta južnog dela Srbije, između ostalog i zahvaljujući modernizaciji železničke pruge na deonici Beograd-Niš, koja će otvoriti otvoriti nova radna mesta i poslovne mogućnosti.

Ovaj deo Srbije će takođe imati koristi i od novog gasnog interkonektora iz Bugarske koji će povećati energetsku sigurnost u celoj zemlji. Savremena energetska i transportna povezanost obezbediće i bolji ambijent za investiranje.

Dodao bih da EIB Global finansira i pripremu održivog plana urbane mobilnosti za grad Niš, koji će dovesti do efikasnije, bezbednije, pristupačnije saobraćajne mreže.

Pored ovih tekućih projekata, EIB je finansirala i sanaciju Kliničkog centra Niš što je dovelo do poboljšanja medicinskih usluga za oko 3 miliona ljudi, kao i izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu koji je prerastao u regionalni centar za inovativno preduzetništvo i napredne tehnologije.

(Telegraf Biznis)