Bez početnog kapitala i investicija, stvorili su lidera: Kako "Atika" pomera granice digitalnog zdravlja

Foto: Promo/ Atika

Ovaj tim, sastavljen od timova iz Beograda i Banja Luke, bez uvodnog kapitala, investicija i mentorstva, izgradio je vodeću kompaniju za poboljšanje izgleda, navika i zdravlja, koja okuplja zdravstvene radnike udružene u ideju o individualnijem, posvećenijem i sveobuhvatnijem radu sa pacijentima. Na naša pitanja o njihovom razvojnom putu, problemima sa kojima su se suočavali i planovima za budućnost, odgovarala je Slađana Trivić Stanić, CEO Atike.

• Prema Google recenzijama, Atika je trenutno najbolje ocenjena domaća kompanija a kroz vaše programe je prošlo više od 100 000 ljudi. Čime ste zaslužili preporuke svih tih ljudi?

Verujem da je za popularnost Atike najzaslužnije to što ne tražimo od čoveka da prilagodi život našim metodama rada, već osmišljamo metode rada prema njegovoj životnoj situaciji. Ljudi ne žive nezdravo samo zato što ne znaju šta im šteti, već zato što nemaju vremena, discipline, mogućnosti ili novca da brinu o sebi. Zato mi ne polazimo od onoga što je teoretski najbolje, već od toga šta neko realno može da primeni u praksi. Ljudi nam napišu šta sebi mogu da priušte a šta ne, koliko slobodnog vremena imaju i sa kakvim se preprekama susreću, te kakvi su njihovi ciljevi, želje i mogućnosti a mi analiziramo sve te psihološke, medicinske, nutricionističke i telesne aspekte i osmislimo program inspirisan njihovim životom. Iz tog razloga je procenat ljudi koji odustaju od programa izuzetno mali, a rezultat dugotrajan.

• Zapošljavate lekare, nutricioniste, fizioterapeute i ostale zdravstvene radnike. Zašto ste se odlučili za baš takav pristup?

Većina zdravstvenih, estetskih i psiholoških problema zbog kojih nam se ljudi obraćaju je spoj različitih okolnosti i uzroka. Ako je gojazna osoba usled stresa i depresije, razvila obolenje štitne žlezde, svođenje njenog lečenja na lek koji će popiti jednom dnevno je poput gašenja požara čašom vode. Da, lekovi su bitan deo njene terapije ali u lečenje mora da se uključi nutricionista, psihoterapeut, fizioterapeut pa da se deluje na sve što remeti njen psiho-fizički balans. Na domaćem tržištu ne postoji takav pristup, a skoro svaki stručnjak svoju profesiju smatra najbitnijom i promoviše je kao rešenje, pa su pacijenti često zbunjeni kontradiktornošću informacija koje dobijaju. Zato smo odlučili da sve te profesionalce koji se brinu o različitim zdravstvenim aspektima okupimo pod jednim krovom i podstaknemo ih da usaglase svoja mišljenja i pacijentima daju rešenja u kojima su objedinjene najbolje metode iz svih relevantnih oblasti.

Foto: Promo/ Atika

• Iako ste pretežno fokusirani na zdravlje, čini nam se da je u središtu vašeg rada ipak tehnologija. U kojim aspektima ona može da zameni zdravstvene radnike a u kojima ne?

Tehnologija nije tu da zameni zdravstvene radnike već da ih oslobodi repetativnih, jednostavnih poslova i obezbedi im više vremena za samog pacijenta, te bolji uvid u njegov progres. Naša platforma u sekundi obračunava nutrijente, ukazuje na deficite, memoriše svaki progres pacijenta i omogućava stručnom timu da uoči na šta njegov organizam najbolje reaguje, te da uvidi greške koje pacijent pravi. Lekar koji radi u Atici jednim klikom može da pogleda istoriju bolesti, uporedi nalaze, proveri da li je u periodu kada se nalaz pogoršao pacijent unosio u organizam nešto što mu ne ide u prilog, ukratko ima na dlanu kompletnu sliku njegovog stanja i ponašanja, što pomaže lakšoj detekciji problema i mogućih rešenja. Zato ne smatram da će tehnologija zameniti radnike, samo će ih izbaciti iz zone komfora, naterati da se fokusiraju na suštinu i rade na sebi, jer niko više neće moći da se sakrije iza poslova koji nemaju težinu niti traže specijalne veštine.

• Kako ste vi, kao mlada osoba bez radnog iskustva, uvideli sve te probleme i mogućnosti?

Nisam ih uvidela sama, imala sam sreću da radim u kolektivu punom talentovanih pojedinaca. Moja specijalnost bila je to što sam lično prošla kroz većinu problema kojima se Atika bavi, pa sam razumela šta to tržištu nedostaje i zašto prosečan čovek pred svih postojećih opcija ne uspeva da promeni navike. Onda su se timu priključili Damir i Dejan, programeri koji su znali kako da sve to realizuju i uklope u kompleksan sistem. Iako to tada nisam shvatala, njih dvojica su odradili posao za koji bih u normalnim okolnostima morala da zaposlim dvadeset ljudi i omogućili maloj firmi, da ima platformu koja nadilazi njene finansijske mogućnosti. Vremenom su timu pristupali psiholozi, nutricionisti, treneri i farmaceuti i svako od njih je u platformu dodao neko poboljšanje, inspirisano nedostacima sa kojima se susretao u sopstvenoj profesiji.

A onda se timu priključio i dr Todorović. Deo studija je proveo u Holandiji i iz prve ruke se uverio kako tehnologija može da doprinese radu zdravstvenih radnika. On je bio karika koja nam je nedostajala jer je, dok smo se mi bavili korisnicima, sa programerima gradio sistem koji olakšava rad stručnjacima. Biznis je poput timskog sporta jer rezultati ovise od sposobnosti svakog člana. Naš administrativni tim je prva linija kontakta sa kupcima i od njega ovisi hoće li nam neko dati šansu, korisnički servis se brine o rezultatima ljudi koji su na programu dok Damir, Dejan, Marinko i ja radimo na novim idejama i razvoju platforme.

• Vaš početni kapital je bio skromna studentska stipendija. Kako ste od nje napravili firmu koja posluje u 35 država i premostili probleme sa kojima se početnici susreću?

Iskoristila sam mogućnosti koje pruža digitalno doba. Prvi online program sam snimila na starom telefonu, koji sam odložila na stolicu i fiksirala knjigama. Napravila sam zatvorenu Fejsbuk grupu, postavila program u nju i odobravala pristup samo onima koji su platili članarinu. Jedini novac koji sam uložila, bio je onaj koji je iskorišten za registraciju firme. U marketing nije bio uložen ni dinar. Klijenti su nas preporučivali i delili svoje rezultate javno i Atika je rasla organski a potražnja je uvek bila veća od naših kapaciteta, pa nismo morali da se borimo za članove. Imala sam sreću da ideju dobijem u vreme ekspanzije društvenih mreža ali i da shvatim njihov potencijal za razvoj biznisa. Nisam imala neku razrađenu strategiju, rešavala sam probleme usput i koristila opcije koje su mi bile dostupne.

• Start-up obično kreće od prikupljanja investicija ali Atika je sva istraživanja i razvoj, finasirala sopstvenim sredstvima. Zašto ste se odlučili na takav put?

Kada pokušavate da budete inovativni u oblasti zdravlja, tanka je granica između samopouzdanja i šarlatanstva, jer svaka vaša neosnovana tvrdnja može da rezultira ugrožavanjem nečijeg zdravlja. Bila sam svesna da je tim sa kojim radim mlad i da verovatno ne vidimo sve potencijalne opasnosti pa sam osećala odgovornost da svaki naš korak prvo temeljno testiramo u praksi, pa tek onda napravimo naredni. To nam je oduzelo nekoliko godina ali ne kajem se, lošije bih se osećala da smo prokockali nečije poverenje i novac.

Sem toga, Atika je od početka postojanja rasla brže nego što smo planirali, pa smo sve mogli da finansiramo iz redovnog poslovanja. Borili smo se sa manjkom stručnog kadra, zastarelim propisima koji ne prepoznaju ono što radimo, te manjkom tehnološke pismenosti klijenata kojoj smo morali da prilagodimo sve što stvaramo. To nisu problemi koje može da reši investicija i u potpunosti stojim iza puta koji smo odabrali.

• Šta biste savetovali nekome ko nema novca niti iskustva a ima želju da se okuša u biznisu?

Sve ovisi o tome čime konkretno želi da se bavi ali ja bih danas 90% ideja prvo testirala online, pa čak i one koje strateški ne pripadaju tom svetu. Recimo, sjajno je ako želiš da otvoriš poslastičarnicu ali ako nemaš uvodni kapital može ti se desiti da podigneš kredit i zadužiš se, samo da bi nakon otvaranja shvatio da ne postoji interesovanja za to što nudiš. Iz tog razloga bih počela od profila na kojem ću deliti recepte, savete, snimke kako spremam tu hranu, onda bih izdala online kuhar sa receptima, pa nakon nekog vremena prešla na pravljenje poslastica po narudžbi a lokal bih otvorila na kraju, kada vidim da se ljudima dopada ono što pravim. Prednost online rada je što ti za njega ne treba uvodni kapital, imaš širu publiku, možeš da u trenu promeniš koncept koji se pokaže kao loš a gradiš iskustvo i reputaciju koja ti donosi razne poslovne prilike.

Više o Atici, njenim programima i ponudi pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs/PR)