Ultrabogati obožavaju skupe i opasne avanture: Ko plaća spasilačke misije kada sve krene nizbrdo?

Bilo da se penju na najviše svetske vrhove, streme ka najvećim dubinama mora, ili žele da dosegnu visine svemira, hobiji i odmori milijardera već dugo, čini se, moraju da uključuju jednu važnu komponentu - rizik. I dok oni iz čiste obesti daju ogroman novac za još jednu stavku u svom avanturističkom CV-ju, pitanje je ko finansira potrage i opsežne spasilačke misije kada stvari krenu nizbrdo. 

Ovo pitanje iznova je pokrenula tragedija podmornice Titan kompnaije OceanGates, koja je prvo nestala, a potom i implodirala na velikim dubinama, tih kod samog odredišta, olupine čuvenog Titanika. Potraga za petoro članova posade, od kojih su trojica milijarderi, a ni ostala dvojica ne zaostaju u bogatstvu mnogo, trajalo je sve dok je postojala i najmanja šansa da su živi.

Teme za vas

Etičke debate među avanturistima i akademicima o tome ko bi trebalo da finansira spasilačke misije nakon bogataških nhirova, traju decenijama, pa idu čak i dotle da se deo stručnjaka pita treba li uopšte sprovesti spasilačke misije za svojeglave putnike, piše CNN.

Kada je Titan nestao u nedelju, to je izazvalo masovnu operaciju potrage koju je vodila američka obalska straža sa francuskim i kanadskim vlastima. Američki zvaničnici nisu javno komentarisali cenu petodnevne misije, iako stručnjaci procenjuju da se radi o milionima.

- Kada stvari krenu po zlu tokom takozvanog ekstremnog turizma, onda finansijski troškovi spasavanja i lečenja često padaju na ruke hitnih službi ili dobrotvornih organizacija koje imaju zadatak da pomažu ljudima kaže Filip Stoun, direktor Instituta za istraživanje mračnog turizma na Univerzitetu Central Lancashire.

On smagtra da će, u slučaju velikih spasilačkih misija, kao što je ova vezana za Titan, koja će koštati milione dolara, poreski obveznici na kraju platiti račun.

- Vlade imaju zadatak da zaštite živote, i uprkos gluposti nekih pojedinaca koji rone da vide Titanik u neregulisanom plovilu, ovi životi su vredni spasavanja - dodao je Stoun.

U Sjedinjenim Državama, ni Obalska straža, ni Služba nacionalnih parkova ne naplaćuju spasavanje. Ali neke države, kao što su Nju Hempšir i Oregon, primoraće planinare koji su spašeni iz državnih parkova da plate račun za sopstveno spasavanje, delom kako bi odvratili neiskusne turiste da odu predaleko od utabane staze.

Da li treba sprečiti ljude da preuzmu tako neverovatan rizik ako to povećava mogućnost skupog spasavanja? Viktor Vescovo, investitor privatnog kapitala i penzionisani mornarički oficir, ne misli tako.

- Samo zato što je skupo i što je van domašaja većine ljudi, ne znači da je na bilo koji način negativna stvar - rekao je Vescovo, istaknuti istraživač podmorja koji je pomogao u projektovanju i izgradnji podmornica.

Nisu sva istraživanja dubokog mora opasna, niti postoji nešto loše u tome što se bogati ljudi troše na avanture visokog rizika, rekao je on.

- Niko ne govori o tome da ljudi troše hiljade dolara da bi otišli ​​u luna-parkove ili druge turističke lokacije. Ovo je samo ekstremnije - kaže on.

(Telegraf Biznis)