Vesna više od dve godine nije primila platu i nije jedina: Pakao naših zdravstvenih radnika u Libiji

Foto: Shutterstock

"Više od dve godine nisam primila platu u bolnici u Libiji, a nisam jedina, samo u uvoj bolnici nas ima četvoro u sličnoj situaciji. Sada su počeli da nam isplaćuju nešto sitno, uz poruku da na ovo što nismo dobili - zaboravimo", počinje priču o problemu u kom se našla Vesna Rutkević, po zanimanju fizioterapeut, žena koja je skoro ceo svoj radni vek provela u ovoj afričkoj zemlji.

U Libiju je došla pre 28 godina, dok su odnosi naše dve zemlje bili na vrhuncu, a prešla je put od toga da bude visoko cenjeni stručnjak, do toga da je smeste u neuslovnu kuću i da joj godinama ne isplaćuju zarade, pa da za puko preživljavanje zarađuje posle regularnog radnog vremena.

Teme za vas

Vesna trenutno radi u gradu Janzuru, 15-ak kilometara od Tripolija, glavnog grada Libije. Zaposlena je u bolnici Moakin za osobe sa posebnim potrebama.

- Radila sam 21 godinu u bolnici Hadra, zbog svega što se dešavalo vratila sam se na godinu dana u Srbiju, da bih se potom vratila u Libiju preko njihovog ministarstva zdravlja i njihove ambasade. Kada sam došla ovde dali su mi kuću, ne baš tako sjajnu, ali važno je da imam gde da živim. Kako su prolazili meseci, oni su govorili - sutra ćete da dobijete platu, pa sutra, pa sutra... Dve i po godine su prošle od tada - kaže ona za Telegraf Biznis.

U pokušaju da sazna šta se dešava, došla je do čoveka koji je, kaže, uvidom u finansije video da njoj redovno ide plata, ali da ona ne dobija ni dinar.

- Evo, sad u junu su mi doneli prvu platu, ali daju mi iznos kao da u životu nisam radila. Ne računaju mi staž i ne poštuju ugovor koji sam potpisala, a potpisan je ugovor na mnogo veću sumu. Objašnjavaju mi da su njihova ministarstva finansija i socijalnog rada, u okviru kog posluje bolnica, tako odlučila, a kada sam kontaktirala njih, rekli su da ništa ne znaju o tome i da je sve do administracije bolnice - kaže naša sagovornica.

Foto: Shutterstock/Guschenkova

Osim nje, tu je još troje njenih kolega, bilo ih je još kaže, ali su otišli i otpisali dug. Ona to ne želi.

- Ima jedan kolega ovde koji radi od 2016. godine i on skoro godinu i po dana nije dobio platu. Tek sad nam je nešto krenulo, ali za ovo što je prošlo, kažu - piši propalo - objašnjava ona i dodaje da jedna koleginica čeka godinu dana da dobije pare i da se vrati kući, a da je drugoj abnormalno smanjena plata.

Kaže da za platu koju je sad počela da prima ne može da kupi ništa i dve godine ne ide na odmor, jer nema para koje je zaradila. U Libiji je, kaže, dugo, ali ovakvo ponašanje prema strancima još nije videla.

- Nas četvoro tražimo svoja prava. U ovoj bolnici sam prvi put osetila za sve ove godine kao da smo zatvorenici, a ne medicinski radnici. Hvale se prijateljstvokm između dve države, ali kakvo je ovo prijateljstvo. Tretiraju nas kao da smo najniža klasa. Naše ljude maltretiraju i definitivno pokazuju da nas više ne žele i da nas ne poštuju. Najtužnije je što se paralalno sa ovim na naše dve države gleda kao na prijateljske. Da ne radim privatno ne bih imala od čega da živim - zaključuje ona.

(Telegraf Biznis)