Nemačka ekonomija je ponovo "bolesnik Evrope": Posledice će osetiti ceo kontinent

Nemačka ekonomija u poslednje vreme "gubi dah", smatraju analitičari i navode da će posledice osetiti cela Evropa.

Oni ujedno postavljaju pitanje da li je Nemačka ekonomski "bolesnik Evrope", a Blumberg se pita da li je Nemačka - ponovo - "bolesnik Evrope", navodeći da slaba potražnja u Kini, najvećem svetskom tržištu za auto-industriju, značajno utiče na posrtanje nemačke privrede.

Teme za vas

Ipak, šef Mercedesa, Ola Kalenius, ostaje "oprezni optimista" povodom budućnosti, kao i finansijski direktor (CFO) kompanije Folksvagen, Arno Antlic.

Ali, nemačku industriju ugrožavaju visoke cene energije koje utiču na proizvodnju. Američki Zakon o smanjenju inflacije je naveden kao posebna pretnja za nemačku privredu, a vlada strah da će nemačke kompanije sve više razvijati svoj biznis u drugim zemljama i pod povoljnijim uslovima.

Takođe, list Politiko smatra da Nemačkoj preti deindustrijalizacija, nazivajući tu zemlju "pojasom rđe na Rajni". Neki stručnjaci navode i da trenutna nemačka recesija nije samo "tehnička", već da predstavlja suštinski ekonomski preokret koji će potresti celu Evropu, s obzirom na stalni pad novih stranih investicija.

Kako navodi Politiko, nemački hemijski gigant BASF, sa tradicijom dužom od 150 godina, nedavno je uložio 10 milijardi dolara u izgradnju najsavremenijeg kompleksa u Kini. BASF je istovremeno najavio zatvaranje fabrike đubriva u Ludvigshafenu i drugih objekata u Nemačkoj, što je dovelo do otpuštanja oko 2.600 ljudi.

- Sve smo više zabrinuti za naše domaće tržište - rekao je izvršni direktor BASF-a Martin Brudermiler u aprilu, napominjući da je kompanija prošle godine izgubila 130 miliona evra u Nemačkoj.

Tamošnje kompanije se suočavaju i sa "toksičnim koktelom visokih cena energije, nedostatkom radnika i gomilom birokratije", što ih navodi na napuštanje zemlje. Teško je izbeći zaključak, kako je navedeno, da Nemačka ide ka mnogo dubljem ekonomskom padu.

Foto: Shutterstock

Nezaposlenost je u junu porasla u odnosu na prethodnu godinu, za oko 200.000 osoba koje su bez posla. Međutim, ukupna stopa nezaposlenosti i dalje je niska, i iznosi 5,7 odsto, a broj slobodnih radnih mesta je skoro 800.000.

Pritom, nemački zvaničnici se pripremaju za još loših vesti.

Pre skoro 20 godina, Nemačka je prevazišla svoju reputaciju "bolesnog čoveka Evrope" paketom ambicioznih reformi tržišta rada koje su oslobodile njen industrijski potencijal. Rast je bio vođem snažnom potražnjom za nemačkim mašinama i automobilima iz Kine, a Berlin se oslanjao i na nisku cenu energenata iz Rusije.

Vremena procvata su "uljuljkala" nemačke lidere u lažni osećaj sigurnosti, što se sada ovoj zemlji vraća kao bumerang, dodaje se u analizi. Eksperti smatraju da oslanjanje Nemačke na industriju čini tu zemlju posebno ranjivom.

Sa izuzetkom proizvođača softvera, SAP, nemački tehnološki sektor u suštini ne postoji, a proizvodnja čini oko 27 odsto njene ekonomije, u poređenju sa 18 odsto u SAD. Srodni problem je to što su najvažniji industrijski segmenti Nemačke - od hemikalija preko automobila do mašina - ukorenjeni u tehnologijama 19. veka.

Mnogi od njih su postali zastareli, na primer motor sa unutrašnjim sagorevanjem, ili su jednostavno preskupi za proizvodnju u Nemačkoj. "Berlin nema šta da ponudi u bilo kom od najvažnijih sektora orijentisanih na budućnost", rekao je šef nemačkog ekonomskog instituta DIW, Marsel Fračer.

(Telegraf Biznis)