Kako je kriza u Ukrajini uzdrmala švajcarsku neutralnost dugu dva veka: Uticaj sankcija na bankarske poslove

Nepredvidljiv opseg globalnih sankcija, koje su uvedene ruskim oligarsima i preduzećima, stvorilo je glavobolju švajcarskom finansijskom centru javlja švajcarski list swissinfo.ch.

Kako piše švajcarski list, ruski milioneri uzimaju svoj novac negde drugde, pre svega na Bliskom istoku, zbog sumnje u švajcarsku neutralnost.

Teme za vas

U globalnom izveštaju bogatstva za ovu godinu, Bostonska konsalting grupa govorila je o "značajnom egzodusu ruske imovine iz Evrope na Bliski istok", o čemu svedoči i porast od 100 milijardi dolara bogatstva deponovanog u Ujedinjenim Arapskim Emiratima prošle godine, što je najbrži godišnji rast bilo kog offshore buking centra.

Sa druge strane, G7 zemlje, posebno Sjedinjene Države, postavile su pitanje ,,da li Švajcarska čini sve što može da bi ispratila rusku imovinu, skrivenu u trezorima banaka?".

Naposletku, švajcarske banke se žale da su uhvaćene u sredini i natrpane sa još više papirologije, povrh postojećih propisa protiv utaje poreza i pranja novca.

- Protivrečnosti između režima sankcija (Sjedinjene Države, Evropska unija i Britanija) stalno dovode do velikih poteškoća sa implementacijom i nepotrebnih rizika u skladu sa propisima - rekao je izvršni direktor Julius Bar banke i predsednik Švedske asocijacije za upravljanje bogatstvom Filip Rikenbaher, na privatnom bankarskom samitu pre dva meseca.

Foto: Shutterstock

Šta kažu švajcarski bankari?

Mnoštvo sankcija je posebno izazovno za banke sa više ekspozitura u inostranstvu, koje snose dodatni rizik da moraju da posluju sa loklanim bankama u svakoj od zemalja gde posluju - a bilo koja od njih može da se napravi slepa na određene sankcije.

Slučaj ruskog milijardera, Olega Tinkova sa sedištem u Švajcarskoj, naglašava kompleksnost sa kojom se banke suočavaju u primeni sankcija. Recimo, Britanija je bila jedina zemlja koja je primenila sankcije Tinkovu, koje su nedavno ukinute.

Ali sve zapadne zemlje su sankcionisale banku koju je osnovao, Tinkoff, i koju je kasnije bio primoran da proda drugom ruskom oligarhu.

Švajcarska je odlučila da preuzme sankcije EU i nema drugog izbora osim da usvoji sankcije SAD, koje imaju eksteritorijalni domet, usled snage dolara i američkog finansijskog sistema.

Umesto da bezočno usvaja takve mere, Švajcarska bi trebalo u budućnosti da aktivno pokušava da utiče na globalne pakete sankcija, na način koji odgovara njenoj unutrašnjoj agendi, tvrde švajcarski bankari.

Posebno su zabrinuti zbog zahteva Evropske unije, da Rusi bez državljanstva ili prebivališta u EU ili EFTA (Švajcarska, Novreška, Linheštajn i Island), moraju da registruju sve depozite veće od 100.000 evra.

- Švajcarska nije bila spremna na sankcije, zato što su jedino Sjedinjene Države i Evropska unija razgovarale o njima zajedno - rekao je Gregoar Bordije, predsednik Udruženja švajcarskih privatnih banaka.

"Mi smo kolateralna šteta"

Ruska invazija na Ukrajinu primorala je neke švajcarske banke i druge finansijske kompanije da obustave ili otkažu ruske operacije, ali nijedna nije prijavila ozbiljan negativan uticaj na njihovo poslovanje kao rezultat.

Nekoliko manjih menadžera imovine i savetnika za bogatstvo, koji su se fokusirali na Rusiju, podneli su najveći teret izgubljenog posla.

Ruska Gazprombanka i Sberbanka bile su prinuđene da zatvore svoje kancelarije u Švajcarskoj i traže kupce za ove operacije, prenosi švajcarski list.

SAD su se takođe osvrnule na advokate, računovođe i finansijske savetnike, koji pomažu bogatima da prenose novac na neprozirne načine.

U maju su švajcarski menadžer imovine DuLac Capital i šef njegove kancelarije u Moskvi Anselm Šmucki bili među onima koji su dodati na rastuću listu američkih sankcija.

Predsednik DuLac-a Domino Burki rekao je za švajcarski list, da kompanija nikada nije prekršila sankcije i da je proglašena "krivom zbog povezanosti" sa ličnim poslovima Šmuckog, koji je sada napustio DuLac Capital. Finansijskoj kompaniji su blokirani računi i u procesu je gašenja poslovanja, dodao je Burki.

- Nismo krivi. Mi smo kolateralna šteta - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Crvene linije

SAD i EU istražuju načine, da ili trajno zaplene rusku imovinu, ili da je ulože i iskoriste prihod da pomognu obnovu Ukrajine.

Ali obe mere su pravno sporne i ugrožavaju zlatno pravilo zaštite vlasničkih prava. Ugrožavanje pravne sigurnosti, da imovina neće biti zaplenjena osim ako se ne dokaže krivično delo, moglo bi zadati "smrtonosni udarac" industriji upravljanja bogatstvom.

- Klijenti bi bili zabrinuti ako se pređu određene crvene linije: oduzimanje imovine kada zločin nije počinjen ili retrospektivno stvaranje krivičnih dela - rekao je Bordije.

To bi zaista zabrinulo mnoge klijente u regionima, koji su manje stabilni i koji su podložni redovnim promenama režima. Oni predstavljaju značajan procenat bogatstva kojim se upravlja u Švajcarskoj, zaključio je.

(Telegraf Biznis)