Ovo je ključna sedmica za NIS: Amerika traži promene, Rusija nudi ustupke - kakve su posledice po Srbiju?

Naftna industrija Srbije i dalje je pod snažnim pritiskom nakon uvođenja američkih sankcija, dok je predsednik Aleksandar Vučić ovu sedmicu nazvao ključnom za pronalaženje rešenja. Otvara se pitanje na koji način ćemo izaći iz krize, da li su promene u menadžmentu dovoljne i šta tačno traže Sjedinjene Američke Države.

Istovremeno, neizvesno je i koliko je Rusija spremna na ustupke i kakve bi te odluke mogle da imaju posledice po domaće tržište. O ovim temama govorili su Jelica Putniković i prof. dr Veljko Mijušković, koji su gostovali u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Teme za vas

Govoreći o mogućim rešenjima koja bi mogla zadovoljiti američku stranu, Jelica Putniković skreće pažnju na ključni zahtev oko vlasničke strukture.

- Ideja o promeni upravljačke strukture teško da će zadovoljiti Amerikance, jer smo videli i na primeru Lukoila da insistiraju na promenama vlasničke strukture. Ako bude došlo do promena, makar delimičnog povlačenja Rusa iz NIS-a, onda bi to moglo da bude rešenje koje bi Amerikanci prihvatili - kazala je Putniković

Ruski vlasnici NIS-a podneli su američkom OFAC-u zahtev za produžetak licence za rad, zasnovan na pregovorima sa trećom stranom. Država Srbija podržala je taj zahtev. U molbi je navedeno da je ruska strana spremna da prepusti vođstvo i uticaj u kompaniji NIS trećem licu. OFAC je već dao određene komentare, a očekuje se da tokom sledeće nedelje iznese svoj zvanični stav.

Foto: Printskrin

- Bitno je da Amerikanci to prihvate i da se ne ponovi situacija kao u slučaju Lukoila, gde je postojao skriveni ruski vlasnik. Moguće je da se pojavi investicioni fond ili neka kompanija koja se bavi naftom. Važno je da Amerikanci ne odbace predlog unapred. Bilo je komentara da bi to mogao biti investicioni fond. NIS ima dovoljno stručnjaka koji bi mogli da vode kompaniju, tako da nije neophodno da to bude isključivo naftna kompanija. Ako to bude rešenje i ako vremenom postane trajno, onda možemo govoriti o potencijalnim benefitima za Srbiju - dodala je.

Putniković je objasnila i šta bi u praksi značila promena upravljačkog menadžmenta NIS-a.

- To bi značilo da predstavnici ruske strane više ne budu ni u nadzornom odboru, ni u direktorskom nivou - verovatno do drugog ili trećeg nivoa upravljanja. Pretpostavljam da se to ne odnosi na stručnjake koji rade na istraživanju, proizvodnji, preradi nafte, maloprodaji ili veleprodaji, već isključivo na nadzorni odbor i prva tri nivoa direktorskih funkcija. U tim strukturama trenutno imamo i predstavnike Srbije, ali ruska strana i dalje dominira - objasnila je i dodala da bi kompanija MOL možda bila najprihvatljivije rešenje za Amerikance.

Jelica Putniković upozorava na potencijalne posledice ako se pitanje NIS-a ne reši na vreme, naglašavajući da datum 25. novembar nije jedina "crvena linija" za Srbiju.

- Crvena linija za Srbiju nije 25. novembar, već neko vreme u januaru, februaru ili martu, ako do tada ne bude rešenja za NIS. Do tada će se potrošiti rezerve naftnih derivata koje imamo, i bićemo oslonjeni isključivo na uvoz goriva koja se prodaju na pumpama, kao i na neke derivate koje troši petrohemijska ili farmaceutska industrija. Često zaboravljamo da rafinerija ne proizvodi samo benzin i dizel. Mazuta ima dovoljno za ovu zimu, ali pitanje je šta ćemo posle. Uvoz svega toga zahteva velika finansijska sredstva. Videćemo da li će rafinerija u Bugarskoj raditi i da li će oni uvoziti dodatne količine derivata iz regiona. Lukoil, kao suvlasnik rafinerije u Rumuniji, takođe će imati problema, dok Molova rafinerija radi sa smanjenim kapacitetom zbog požara. Ruska nafta stizaće preko Družbe, jer je bilo mnogo primedbi na tranzit sirove nafte preko JANAF-a, kao i za rafinerije u Mađarskoj i Slovačkoj. Na tržištu će doći do povećane potražnje, što će izazvati skok cena, i naša zemlja će morati da reaguje kako bi sprečila naglo poskupljenje - što bi moglo podrazumevati odricanje dela prihoda od akciza ili poreza, što dodatno opterećuje budžet, posebno ako rafinerija ne radi i ne puni dodatno državnu kasu - upozorava Putniković.

Profesor dr Veljko Mijušković dodatno objašnjava složenost trenutne situacije i ukazuje na administrativne i ekonomske izazove koje Srbija može da očekuje.

Foto: Printskrin

- Ovo je samo prolazno, ako oni to i prihvate, i predstavlja vremenski prostor da ovo trajno rešimo. Američka strana načelno kaže eliminacija ruskog uticaja. Mi moramo da preciziramo šta to tačno znači, ali u praksi se to pokazuje kao odsustvo koristi i vlasništva - dve komponente koje moraju da budu eliminisane. U tom slučaju, može da se desi odlaganje sankcija, ali postoji jedan drugi problem koji mi nije jasan. Sve vreme smo dobijali prolongiranje sankcija i govorili da je dobro što nisu stupile na snagu. Međutim, one su sada stupile na snagu, a procedura kaže da se malo teže ukidaju - potrebno je administrativno vreme od nekoliko nedelja pa do dva meseca. Situaciju dodatno otežava blokada institucija u SAD-u, iako vidimo da se to privodi kraju. U slučaju da dobijemo prolongiranje, postavlja se pitanje da li ćemo morati da sačekamo taj administrativni period, s obzirom na to da su sankcije već aktivne, kako bi aparat ponovo odradio svoj deo posla. To nam je izuzetno važno, jer od 25. novembra više nemamo sirovu naftu. Ne možemo da prerađujemo ništa, nemamo inpute. Pominje se remont, ali kada on prođe, doći će do neke vrste hibernacije ili prelaska u pasivni režim rada. Za sva fabrička postrojenja veoma su visoki troškovi ponovnog pokretanja proizvodnje. To je za nas veoma loše - i za kompaniju i za ekonomiju zemlje. Ostaje nam samo da se nadamo - kazao je profesor.

- Moramo da vidimo koga su Rusi predložili kao partnera. Ako to bude neka evropska ili američka firma, onda bismo gotovo sigurno mogli da računamo na izuzeće. Posle izjave ministarke, veliki sam optimista - pod uslovom da je predlog prihvatljiv za Amerikance - dodaje.

Profesor ističe da je ključno sprovesti diverzifikaciju koja će Srbiji obezbediti stabilnost, kako više ne bismo morali da strepimo od sankcija, spoljnog uticaja i sukoba velikih geopolitičkih aktera.

- Što se tiče nafte, moramo da rešimo pitanje JANAF-a, jer sve ostalo podrazumeva uvoz gotovih naftnih derivata - što jeste izvodljivo, ali je skuplje, a uz to nam rafinerija u Pančevu ne radi, što predstavlja ozbiljan gubitak za ekonomiju. Kada je reč o gasu, u narednih godinu i po dana do dve potrebno je izgraditi interkonektore kako bi se izvori diversifikovali. Taj period nam nedostaje, što strani partneri znaju i koriste. Radimo na tome, kao što smo i u prethodnom periodu proširili skladišne kapacitete i povećali zalihe nafte i gasa - objasnio je.

Profesor ističe da Srbija, uprkos pritiscima, nastavlja da traži rešenja u saradnji sa svim partnerima, bez opredeljivanja ni na jednu stranu.

- Amerikanci su rekli šta su imali, a mi sada moramo sa ruskim partnerima da ispregovaramo zajedničko rešenje. Neke stvari su već urađene i mi dobro radimo. Nismo se svrstali ni u jednom drugom smislu u odnosu na ekonomsku i poslovnu politiku zemlje. Nismo uveli sankcije Rusiji, niti ćemo to učiniti. Pored EU, Kina nam ostaje najvažniji pojedinačni ekonomski partner. Situacija je izazovna i važno je opstati na tom kursu. Sa naše strane uradili smo sve što smo mogli do sada - poručuje profesor.

(Telegraf Biznis)