Da li vam se desilo da vas prodavačice gledaju sa prezirom jer u šopingu niste skockani? Jani jeste

Foto: shutterstock.com

Svi znamo scenu iz Zgodne žene kada Džulija Roberts u kratkoj majici, šortsu i čizmama ulazi u markirani butkik i kada od prodavačica dobije tretman pun prezira, a kada se njihov stav promeni za 180 stepeni kada u istu radnju uđe u elegantnoj beloj haljini i sa šeširom na glavi. Ovako nešto desilo se našoj čitateljki Jani, a verujemo i mnogima od vas.

Jana je juče ostavila dete u vrtiću i poslednji dan odmora na dobro plaćenom poslu odlučila je da provede u šopingu. Krenula je da kupi novu torbu i nešto od odeće.

Teme za vas

- Slobodan mi je dan, odvela sam dete u vrtić i produžila u šortsu i majici da obavim šoping koji već dugo ne stižem od posla i porodičnih obaveza. Nisam bila obučena nepristojno, ali priznajem - jeste bilo krajnje ležerno, a nisam se ni našminkala. Ušla sam u jedan butik u Glavnoj ulici u Zemunu da pogledam ženske tašne - objašnjava ona za Telegraf Biznis.

Rekla je pristojno "dobar dan", ali odgovora nije bilo. U butiku u kom obično nije velika gužva, delom zbog cena koje nisu baš svima pristupačne, a delom zbog robe koja se ne kupuje na dnevnom nivou, nije bilo nikoga osim nje i prodavačice.

- Gledala sam sama tašne i došla do kraja radnje, do rafa u uglu gde mi se dopao jedan ranac. Ona je odjednom rekla, prilično neljubazno "to vam je roba sa felerima." Ja sam joj rekla ne vidim da išta fali ovom rancu, odbrusila mi je: "Rekla sam, ovo je roba sa felerima." - izašla sam, rekla doviđenja, a od nje sam opet dobila samo muk - kaže Jana.

Nedugo potom ušla je u prodavnicu donjeg veša, situacija se ponovila, skoro identično.

- Neće žena ni da me pogleda. Ušla skockana žena posle mene i prodavačica joj je odmah prišla i počela da joj priča kako je upravo na popustu serija koja inače nikada nije na sniženjima i da ne treba da propusti. Mene i dalje ne primećuje - kaže ona

U trećoj prodavnici neprijatnost se nastavila, ali ovaj put u malo izmenjenom obliku.

- Treći je bio butik koji čak i nema zvučno ime. Gledala sam farmerke, a radnica mi je sve vreme disala za vratom, pratila me u stopu, ali ne da bi mi pomogla, već da slučajno ne bih nešto ukrala, iako sam u ruci imala samo novčanik i telefon. Osetila sam se neprijatno, nisam mogla da pazarim u atmosferi gde nisu mogle da me udostoje ni jednog dobar dan i gde su me čudno odmeravale - kaže ona.

Uveče je izašla u porodičnu šetnju, ovaj put u haljini i cipelama, pa je, da bi testirala svoju teoriju, ušla ponovo u prvu radnju sa tašnama.

- Žena je doletela do mene sa širokim osmehom, pozdravila me i počela da mi pokazuje šta sve imaju u ponudi. Pitam se kada je postalo neophodno da se skocka pre izlaska u šoping da bi bio uslužen kao čovek - zaključuje ona.

(Telegraf Biznis)